Од идуће године дестинација за одмор на селу у Горачићима
ИЗОБИЉЕ ЗАБАВЕ И РАДОСТИ
Стандарди савременог живота одавно су продрли и у сеоске средине, а разлике и границе између урбаних и руралних места највише се испољавају у начину и темпу живота. Одмор на селу је и код нас из године у годину све популарнији. Иако се „скривају" у миру и тишини нетакнуте природе, осим за већ добро познате, домаћи гости све су заинтересованији и за нове рекреативне и забавне садржаје.
На делу породичног имања и земљи која је од недавно у власништву Милана Филиповића у Горачићима (засеок Драгачица), прошле године је започета изградња комплекса за одмор на селу. Власник планира да будућим посетиоцима понуди разноврсне и богате садржаје у којима се уз физички одмор стичу и нова искуства.
Према најавама Милана Филиповића, на имању од 20 хектара биће изграђено 25 апартмана. До сада је довршено седам стамбених јединица, ресторан и већи део фарме ван комплекса, а узгајаће се јелени, украсне и ретке птице. Куће за одмор су саграђене од брвана и цигле, али по стандардима Европске уније. Жеља власника је да се досада и једноличност никако не назру или осете на одмору.
- Данашњем госту не можете понудити само класичне садржаје на селу. Више нису најзанимљивији домаће животиње и традиционе активности које полако и нестају продором савремене технологије. Темпо живота многима не дозвоља потпуну „изолацију", чак ни на десетак дана и интернет мора увек бити доступан. А када буду могли да одахну, понудићемо им велики избор. Око комплекса ће бити изграђени тререни за спортове, базени, основаће се и парк традиционалних, заборављених заната. Данас су непознати абаxијски, ковачки и многи други занати који још понегде у Драгачеву живе. Очекује се усвајање закона о фармама дивљачи, предлог је поднет, а када ова област буде регулисана, Горачићи ће бити јединствено место у околини по узгоју јелена и птица - каже Милан Филиповић. Он најављује и изградњу јединствене стазе за xипове у Драгачеву. Гостима ће бити омогућено изнајмљивање xипова, уживаће у вожњи на стази дугој и до 300 километара.
У околини имања породице Филиповић налази се још десетак модерно опремљених кућа у којима живи већи део млађег нараштаја. Милан Филиповић планира сарадњу са комшијама. Од њих неће куповати само пољопривредне производе већ ће, према потребама, и они примати госте и обављати остале неопходне послове.
За госте ће бити припремана домаћа и здрава храна. На балконима апартмана налазе се грилови за роштиљ и гостима ће бити омогућено и да сами припремају оброке. Намирнице ће моћи да се набаве у оквиру комплекса.
Посебна атракција за госте биће кафана у етно стилу. Централно место заузеће лампек, а процес печења ракије непрекидно ће трајати. Завршена је градња ресторана где ће се служити оброци. Већ сада је атракција у ресторану ручно израђена пећ на дрва која може да загреје велику површину. Како је неопходно испунити савремене стандарде, у оквиру комплекса биће уведено централно грејање. Филиповић планира да уведе нов начин грејања на геотермалну енергију. Према његовим речима, примениће досад неискоришћен систем који омогућава велику уштеду енергију и одличне резултате.
Власник каже да је главни циљ да у Горачићима заживи одмор на селу. Највећа обавеза домаћина је да занимљивим понудама и садржајима задржи госте и комплекс претворе у занимљиво и радосно место. На имању које ће кроз неколико месеци бити одмор на селу нико није живео скоро 40 година. Наш саговорник је рођен у Горачићима где је и живео до поласка у школу. Прошле године је одлучио да у родном крају започне нове пословне подухвате.
Како је градња у току, комплекс још увек није добио име. Филиповић каже да ће овај „проблем" решити уз помоћ породице и пријатеља. З. Ј.
У Новом Саду успешно представљена туристичка понуда чачанске општине
БАШТИНЕ СТВАРАНЕ ВЕКОВИМА
Туристичка понуда чачанске општине успешно је представљена на Међународном сајму туризма у Новом Саду, а Туристичка организација Чачка је награђена за дизајн. Поред простора на коме су били изложени производи по којима је овај део Србије препознатљив, признању за дизајн допринела су и многобројна пропагандна издања. На сајму су, осим књиге „Водич кроз Чачак", представљене бање (Горња Трепча, Овчар Бања), Овчарско-кабларска клисура, манастири, села чачанске општине...
Туристичкој организацији Чачка, за учешће на „Опленачкој берби" и велики допринос у неговању традиционалних вредности наше земље, Туристичка организација „Опленац" Топола доделила је диплому за укупан наступ, истиче в. д. директора ТОЧ-а Драган Ђоловић. Према његовим речима, штанд домаће радиности и сувенира изазвао је посебну пажњу посетилаца, нарочито део који је промовисао верски туризам, односно манастире Овчарско-кабларске клисуре. У оквиру „Опленачке бербе", на 35. смотри изворног и народног стваралаштва, Станимир Минић из Доње Трепче добио је награду за најбољу ракију „Чачанска Минићева" из 1981. године.
Посебном брошуром представљена су села општине Чачак. Познато је да чачански крај има повољне услове за развој туризма на селу, очувану природу, благу климу, богату флору и фауну, чист ваздух. На простору Овчарско-кабларске клисуре, на обронцима Јелице, Овчара и Вујна, смештено је 57 сеоских насеља. Међу пропагандним материјалом били су изложени и каталози који су бање представали као идеално место за боравак, јер пружају бројне могућности за одмор, релаксацију, рекреацију, опоравак, спортске активности.
Туристичка организација Чачка, Овчарско-кабларску клисуру представља као атрактивну дестинацију, јер је јединствен спој природе и културно-историјског наслеђа. Јединствен природни склад допуњују објекти од великог културно-историјског значаја, манастири Овчарско-кабларске клисуре којих има девет и два света места. Овчарско-кабларски манастири чине једну од најкомпактнијих сакралних културно-историјских целина Србије, која је због свог дугог трајања кроз време, својеврсна посебност наше културне и уметничке баштине стваране шест векова. Н. Р.
Прва жена посланик из Драгачева др Зорица Ковачевић
КУЋА САЗИДАНА ОД ПОВЕРЕЊА
Посланик Нове Србије др Зорица Ковачевић, претходно је и као лекар делила проблеме са људима из родног краја и околине. Нада се да је успела да им помогне стручним саветима и разумевањем. Осим медицине, политика се наметнула као нужност.
"Народ каже да ако се ви не бавите политиком, она ће се бавити вама. Она утиче на смисао и начин нашег битисања, организује друштво... У мени је сазревала одлука да учествујем у животу који се може променити и не видим у томе ништа неприродно. У мојој професији се болести лече. На прави начин се морају третирати и многа стања у друштву. Уверена сам да програм Нове Србије изналази прави метод", каже др Ковачевић.
Ка правцу политике је нису определили лични циљеви и промоција, већ нужност да странка којој припада заузме заслужену позицију. Напомиње да је само један од представника многих квалитетних људи који су у програму Нове Србије препознали себе.
- Увек ми је необично да говорим о свом животу и опредељењима. Не разликујем се од грађана које предстваљам. Рођена сам у драгачевском селу Дучаловићи, на планини Овчар. Одрастала сам и живела са добрим људима што је био главни мотив да се бавим људским судбинама. Намеравам да се стручно усавршавам, медицина ме испуњава, а добила сам и специјализацију. Тренутно сам заузета радом у Скупштини и специјализација је "замрзнута" за једно време - каже др Ковачевић, прва жена посланик из Драгачева.
Освајају ли жене сферу
политичког живота?
- Све је више жена у политици. Препознаје се и више озбиљног и одговорног бављења политиком. Тако је и у Новој Србији.
Ако смо способне да се одговорно старамо о породици и ближњима, можемо бити равноправне и савесне када се одлучује о држави и другим важним сегментима живота. У политици су потребни женска проницљивост и мудрост.
Реаговали сте и када је у Книћу смењена председница локалног парламента због породиљског боловања?
- Невероватно, али члан наше странке Снежана Банковић смењена је са положаја председника Скупштине општине само зато што је отишла на породиљско боловање. Посланици Нове Србије су упитали министра за рад и социјалну политику Расима љајића да ли је грех бити мајка? Треба ли је казнити због рођења детета? Да ли је то прави начин решавања "беле куге" која је итекако присутна у Србији? Да ли треба жену вратити на тржиште рада оног тренутка када више није "проценат"? Може ли се уопште говорити о родној равноправности ако се она поштује само на папиру?
Због проблема у пољопривреди Драгачева недавно сте организовали састанак представника Центра за кромпир са министром пољопривреде Слободаном Милосављевићем.
- Састанак је одржан, а ових дана би требало да комисија Министарства пољопривреде посети Центар за кромпир. Сагледаће се проблеми и начини како да им се помогне. Потребна су материјална средства и стручни кадар како би центар поново "оживео". Годинама су стручњаци одлазили. Услови су сада пристојнији, очекује се помоћ надлежног министарства. Надам се да ће бити успостављена сарадња научног Института за ратарство и повртарство у Новом Саду и Центра за кромпир.
Циљ је да се подспеше производња и пласман овог поврћа.
На које проблеме Вам највише указују
мештани овдашњих крајева?
- Најизраженији су проблеми у пољопривреди. Обраћају се због разних животних тешкоћа. Увек се трудим да помогнем колико могу.
Народни посланик и лекар Зорица Ковачевић каже и да највећи део слободног времена проводи у родном крају са блиским и драгим особама. Открива и љубав према поезији која датира из ране младости. Иако има све мање времена, и сада пише песме, а можда једног дана објави збирку поезије. Труди се да увек трага за правим вредностима:
- Праву лепоту човек носи у себи. њен сјај се огледа у духовној снази, хуманости, разумевању других људи, правим пријатељима. Лепота спољашњег изгледа је у различитости. Важно је да често гледамо у животно огледало и изнова преиспитујемо себе.
Животне околности константно намећу неизбежну тему о новцу. У једном тренутку имате можда мало више него други, али је битно омогућити за све бољи стандард, помагати људима којима је помоћ потребна... Моја кућа је изграђена од поверења и стално сам у потрази за правим вредностима. Сматра да је права животна поука следити свој пут и веру, јер се на крају увек суочавамо са собом.
З. Ј.
Произвођачи кромпира незадовољни што још увек не могу да извозе у земље Европске уније
ТРЕЋИНА КРОМПИРА ЈОШ ПОД ЗЕМЉОМ
Цене семенског кромпира на нивоу прошлогодишњих, али се до краја године очекује поскупљење меркантилног кромпира. Цена од 13 до 18 динара углавном покрива трошкове производње, а да своје производе можемо да извеземо била би и 24 динара, тврде највећи произвођачи кромпира у Драгачеву
Иако, због временских прилика, бар 30 одсто кромпира још није извађено, Милош Броћић, директор "Соланум Комерца" из Гуче, предузећа које се бави производњом и прометом семенског и јеловног кромпира, процењује да је овогодишњи род кромпира у Драгачеву и на Пештеру мањи за 40 до 50 одсто од планираног. Цена кромпира на тржишту је, зависно од квалитета, од 13 до 18 динара и углавном покрива трошкове производње. Броћић каже да је просечан род кромпира 14 до 15 тона и сматра да ће га за наше тржиште бити довољно, мада је због велике суше остао ситан.
За водеће произвођаче и откупљиваче и даље је проблем извоз меркантилног кромпира у Европску унију. Због тога ће упутити захтев министру пољопривреде да убрза доношење програма који регулише извоз, како би већ наредне године могли да изађу на тржиште ЕУ, пре свега Румуније и Бугарске, које су традиционално тржиште српског кромпира. Велики произвођачи нису задовољни ни високим ценама семенске контроле, док суседне земље премирају производњу и држава плаћа прегледе.
Ратко Вукићевића, председник Одбора за кромпир Заједнице за воће и поврће Србије, каже да би цене семенског кромпира на тржишту требало да остану на нивоу прошлогодишњих, али се са првим мразевима, када се испразни кванташ, очекује пораст цене меркантилног кромпира.
Кромпир се откупљује у мањој мери, због смањеног приноса и зато што мало фирми има новац да га складишти. За сада се поштује откупна цена од 14 динара и 15 за беле сорте, каже Вукићевић, власник фирме "Агромобил" у Гучи, која произведе око 1.500 тона семена и исто толико меркантилног кромпира
- На жалост, нисмо имали разумевање Министарства за пољопривреду и Управе за заштиту биља да се уради програм мониторинга за извоз у ЕУ. И кад је требало обезбедити папире за извоз у Хрватску изгубили смо два месеца у највећој сезони да их убедимо. Ни тржиште Хрватске, није било способно да апсорбује све наше вишкове. Дирекција за робне резерве откупила је 5.000 тона, а 4.000 је пропало - подсећа Вукићевић на прошлу за произвођаче кромпира катастрофалну годину.
Да смо били на листи ЕУ све би било продато бар по цени од 20 евроценти, држава би имала девизни прилив, а произвођачи би остварили екстра профит и не би имали губитке. Та се прича, каже, понавља и ове године. Кад би сада извезли 1.000 тона у Румунију или Мађарску, цене би овде за произвођаче биле не 14 - него можда и 24 динара.
Вукићевић каже да због администрације која није урадила оно што је требало да уради откупљивачи и произвођачи трпе огромне штете, због чега ће Пословна заједница за воће и поврће и Одбор за кромпир учинити све да убеде пре свега министра Милосављевића да ургентно треба испунити обавезе, како би већ следеће године били на листи за извоз у ЕУ.
По прописима које је ЕУ донела 2000. године, земља која жели да извози у ЕУ треба да припреми програм мониторинга, односно праћења одређене површине кромпира, карантин од штетних болести и организовану борбу против штеточина, и тек тако можемо да будемо уврштени на листу извозница.
У поређењу са европским земљама ми смо још увек на веома ниском нивоу производње, тврди Вукићевић. То најпре потврђује чињеница да је просечан принос меркантилног кромпира у Холандији 60 тона, док је код нас највише 15. У Србији принос може да се повећа, али због уситњености поседа, превазиђене механизације и лошег односа државе, која "кочи" производњу, уместо да помогне подстицајним мерама, сада је то готово немогуће. М.С.А.
Још увек нема званичног извоза кромпира у Црну Гору. Произвођачи углавном извозе сами и на граници плаћају ПДВ. На кванташу кромпир продају по 35 евроценти, а у малопродаји и за више од 50. Наш кромпир је још увек тражен на руском тржишту. Проблеми су само велика удаљеност и скуп транспорт. Неке земље ЕУ не дозвољавају ни превоз робе из Србије. Не зато што не воле Србију, већ зато што прописи не дозвољавају оном ко није на листи да може да увезе у ЕУ ни да транспортује преко њихове територије.
|
