У Чачку отворена канцеларија за локални економски развој

ИНСТИТУЦИОНАЛИЗОВАНА ПОДРШКА ГРАДА

У присуству представника Агенције САД за међународни развој (УСАИД) и Урбанинститута, који у десет општина у Србији од 2005. године реализују програм подршке економском развоју општина, локалне самоуправе и овдашње привреде, у Чачку је прошлог четвртка и званично отворена канцеларија за локални економски развој.

Србија је потписник програма подршке економског развоја локалних самоуправа и те пројекте до сада су у чачанској општини спроводили појединци, рекао је, поздрављајући госте и донаторе начелник Општинске управе за привреду, финансије и друштвене делатности Милорад Рубаковић. После отварања канцеларије, те послове обављаће организована служба од пет радника, којом ће руководити др Влаисав Папић.

Пошто је грађанима, званичницима локалне самоуправе и пословним удружењима честитао због отварања канцеларије за локални економски развој, Артур Фланеген, виши саветник директора УСАИД-а за Србију, је рекао:

- Желим да вам честитам и на успеху и напретку који сте оставрили за последњих пет-шест година, јер ваш град изгледа много боље и лепше. Агенција УСАИД и америчка амбасада имају дугу традицију пружања помоћи општинама у Србији, међу којима је и чачанска. У сарадњи са Урбанинституом сада реализујемо програм подршке општинама, или такозвани МЕГА програм. Задовољство је истаћи да су у вашој општини, од фебруара, када је потписан споразум о сарадњи, остварени видљиви резултати. Међу њима је и отварање ове канцеларије, што ни мало није било лако урадити. Колико год да су јавне услуге које општине организују, битне за живот грађана, толико су важни и запошљавање и стварање таквог пословног амбијента у коме добро могу да функционишу и локалне фирме и страни инвеститори.

Агенција САД за међународни развој интензивно, од октобра 2005. године, у 10 општина у Србији реализује програм подршке општинама. У тим срединама у којима су отворене канцеларије за локални економски развој, према тврдњама Олге Поповић, заменика шефа програма УСАИД, дошло је до повећања запослености и броја инвеститора.

- Запослени у тим канцеалријама су обучени да пружају подршку и све информације привредницима и потенцијалним инвеститорима. Оне уствари представљају институционалну подршку града и показују његову спремност да доста уради за будуће инвеститоре, што је велика предност у односу на градове који немају ту врсту институционализоване подршке економском развоју. У општинама у којима је реализован овај програм, у периоду од шест до десет месеци број запослених повећан је за пет до 10 хиљада, а инвестиције за око 60 милиона евра - истакла је Олга Поповић значајне резултате рада канцеларија, изразивши уверење да ће оне допринети развоју привреде у чачанској општини и читавој Србији.

Гостима и представницима УСАИД захвалио је и шеф канцеларије за локални економски развој др Влаисав Папић, подсетивши да је за пројекте из области пољопривреде предвиђено 24, а за програме који ће допринети развоју малих и средњих предузећа 16 милиона долара. Он је нагласио да је чачанска општина протеклих година остварила изузетно добру сарадњу са УСАИД, посредством АЦДИ ВОЦА, која је у овој општини реализовала више од 80 пројеката, чија је укупна вредност око 4,2 милиона долара.

М.Н.

Иницијативе,

пројекти,

инвестиције

Општина је иницирала или реализовала бројне пројекте који су поспешили локални економски развој, упркос бројним „кочионим" факторима, рекао је општински менаxер Велимир Митровић и навео неке од њих: компликовани имовинско-правни односи, висока цена грађевинског земљишта, систем образовања који не „прати" потребе привреде, недовољна промоција добрих примера самозапошљавања...

- Општина је пре две године усвојила Стратегију развоја која се у једном сегменту бавила и економским развојем, отворени су информативни центар за помоћ малим и средњим предузећима и три центра за развој села. Предузете су и бројне друге активности које директно или индиректно утичу на економски развој: предвиђене олакшице за инвеститоре, издвојена средства за стипендирање најбољих ђака и студената, опредељена средства за финансијску подршку пољопривредницима и самозапошљавању и новом запошљавању - навео је Митровић бројне одлуке и активности СО које су поспешиле економски развој у општини и набројао и неке инвестиције реализоване у овим областима.

Већ пола године ЈКП „Комуналац" реализује пилот пројекат примарне селекције отпада

„ПОКРИВЕНО" САМО ОСАМ ОДСТО ТЕРИТОРИЈЕ

Дневно се на тракама у погону бившег „Техноса" пребере око две тоне чврстог отпада. - Органско смеће се одвози на компостирање у „Градско зеленило"

После куповине земљишта и погона у којима је било смештено некадашње предузеће „Технос", Јавно комунално предузеће „Комуналац" је на тој локацији почело да спроводи пробни пројекат примарне селекције комуналног отпада. У његову реализацију је, рачунајући и средства за куповину имовине „Техноса", специјалних возила и канти за примарну селекцију отпада, до сада уложено 2,2 милиона евра, подсетио је општински менаxер Велимир Митровић и нагласио да се, с обзиром на то да је примарном селекцијом „обухваћено" само осам одсто територије чачанске општине, на траке за „пребирање" дневно допрема максимално око две тоне смећа.

- Комунално предузеће довози отпад који грађани одвајају у својим домаћинствима, а приватна фирма га преузима и селектује на опреми и у погону ЈП „Комуалац", припремајући га за дораду и пласман. Тај посао се обавља на основу споразума о пословно-техничкој сарадњи, ороченој на годину дана. За то време ћемо испитати све аспекте овог посла и заједничког бизниса и предложити најповољнији модел будуће сарадње. Наш циљ је да за четири године „покријемо" читаву територију општине и проширимо постојеће капацитете за селекцију свих прикупљених количина отпада - рекао је Митровић и нагласио да су у току преговори са једном аустријском компанијом која је заинтересована да оспособи још неке „Техносове" погоне и у њима организује селекцију металног отпада. Он је подсетио и да се органски отпад, којег грађани издвајају у „зелене" канте, допрема у ЈП „Градско зеленило" које га компостира. Годишње у овај пилот пројекат (испитивање технологије компостирања, примене компоста као енергента, биљног хранива и сл.) општина улаже око 40.000 евра, рекао је општински менаxер, нагласивши да за сада приватни сектор није заинтересован за сарадњу на овом пољу.

Имајући у виду искуства неких комуналних предузећа из земаља у окружењу, када је реч о управљању комуналним отпадом, Митровић сматра да не би, по сваку цену, требало инсистирати на приватизацији јавног сектора. Иако су приватне фирме мобилније и способније да се лакше мењају, оне нису спремне да дају гаранције грађанима, као што то чине јавна предузећа, чији је оснивач СО. По његовом уверењу, селекција и финализација чврстог отпада не доносе велики профит, због чега чачанска општина овај пројекат реализује веома опрезно, испитујући и техничке, организационе и финансијске аспекте читавог посла, рекао је Митровић и објаснио:

- Читав посао прикупљања, селекције и прераде отпада не може радити само јавно предуеће. Управо модел јавно приватног партнерства предвиђа да издвојене компонене отпада преузимају и финализацију врше приватне фирме, које се лакше мењају и мобилније су од комуналних предузећа, која са друге стране, имају обавезу да воде бригу о становништву, о ценама и квалитету услуга. Циљ је да што више развијамо технологију сепарације и рециклирања и да запослимо што више људи. Самим тим остварићемо и већи профит на териорији општине, а једна од значајних последица успостављања финансијски одрживог система управљања комуналним отадом биће сигурно и заштита и побољшање квалитета животне средине. М.Н.

Психолог Јасмина Кандић Шипетић о убиству, најдрастичнијем облику насиља

ЈЕДНИ ОСУЂУЈУ, ДРУГИ ИГНОРИШУ

У последње време, чини се, све је више насиља око нас, све је већи број убистава, трагедија. На улицама страдају и случајни пролазници, а не само "опасни момци". Српска јавност се све чешће суочава и са породичним трагедијама у којима су жртве и починиоци најближи сродници. Сведоци смо сурове реалности и насиља. Само у последњих неколико дана, у Чачку убиство, пуцњава у центру града. Шта је узрок све већег броја насиља, пре свега убистава у нашем друштву? Да ли је говор мржње резултат само обезвређених вредности? Да ли смо на ивици нервног слома због целокупне реалности, недостатка комуникације, превасходно са члановима породице, или због сталне изложености стресним ситуацијама...? Зашто смо превише уморни, исцрпљени, депресивни, потиштени, тужни, нервозни?

Убиство је најдрастичнији облик насиља, а насиље дефинишемо као акт који се врши са намером да се нанесе бол или повреда другоме. Оно се разликује од свих других облика агресивног понашања, али је само једно од многих насиља које је свакодневно присутно око нас. Број регистрованих насиља уопште у свету расте, око 10 одсто годишње, а појављују се и нови облици агресивног понашања. Поједини подаци су шокантни: сваких два и по сата бива убијено дете, сваких 47 секунди деси се неки облик злостављања и занемаривања. Али, треба бити врло опрезан у тумачењу података о порасту насиља, јер може бити речи и о порасту свести о насиљу, постојању координираних акција сузбијања, регистровања и превенције, каже психолог Јасмина Кандић Шипетић.

Она подсећа на Фројдову дефиницију, односно да у сложеним међуљудским комуникацијама постоје две прастаре забране, које су током читаве историје регулисале односе међу људима, заступајући практични и морални интерес човечанства, табу инцеста и табу убиства.

- Код већине људи табу је повезан са страхом, будући да особа која прекрши табу и сама постаје табу. Повреда табуа прекршиоцу се свети двоструко, на плану унутрашње психодинамике деловањем механизма осећања кривице и на социјалном плану казном, изолацијом и екскомуникацијом. Међутим, постоје неке специјалне ситуације у којима убиство престаје да буде тако апсолутно, а прекршиоци тако драстично кажњени. На пример, рат је једна од екстремних ситуација која утиче да табу буде и на социјалном и на индивудалном плану релативизован, а у психолошком смислу другачије доживљен и схваћен - објашњава Јасмина Кандић Шипетић.

Она истиче да насиље генерално није појава коју је могуће протумачити једним узроком, већ да се може сагледати са различитих аспеката - биолошког, психолошког, социјалног, културног. Ако би се бавили друштвеним аспектима који би могли утицати на пораст насиља и убистава на нашим поднебљима, могли бисмо издвојити неколико чинилаца који утичу на вредносне системе појединаца и њихово психичко стање. Ратови на нашим просторима, распад земље, политичке тензије, етнички конфликти, резултирали су политичком дестабилизацијом, нетолеранцијом, проблемима у међуљудским односима. Непосредни учесници у ратовима су били изложени насиљу и убиствима, и због тога могу имати разне последице на психолошком плану у виду пострауматског стреса, трајних промена уверења, личности, психичких тегоба. Психолог напомиње да и они који нису директно учествовали у рату, већ су таквим драстичним ситуацијама насиља били изложени посредством телевизије и разних прича, релативизују неке опште постављене принципе вредности људског живота и правичности. Млади људи који су одрастали у периоду идола деведесетих, сада су одрасли људи са својим породицама.

- Али, и данас, иако је то време прошлост, живимо у периоду када су ове теме још увек актуелне. Период транзиције, колико год је нужан, носи са собом повећање незапослености, економску несигурност, лошије услове становања, промене економског и социјалног статуса. То погодује кумулацији друштвеног стреса који се рефлектује на индивидуалном плану, али и на плану мањих друштвених група, породице пре свега. На личном плану, код људи појачава напетост, осећај фрустрираности, неизвесности, агресивности, а на нивоу породице настаје промена родних идентитета, дестабилизација и дезорганизација породичних улога. Породично насиље, као врло често и нешто о чему се у последње време више прича, поприма различите облике, од психолошког и физичког злостављања до најдрастичнијег убиства - каже Јасмина Кандић Шипетић.

Психолог подсећа да је насиље табу и да изазива јаке реакције. Појединац реагује телом тако што осети мучнину, а психа се брани механизмима избегавања (боље да се не мешам), негирања (принцип не видим не постоји), минимизирања (треба што пре заборавити, било па прошло), рационализације (можда је оправдано, случајно), навикавања, прилагођавања... Такође и друштво, поред реакције осуђивања, може исувише лако игнорисати проблем.

Нела Радичевић

Ко су насилници?

- Не постоји типичан насилник. Реч је о људима појединцима свих економских, социјалних, националних класа. Дешава се да су душевни болесници насилници, убице, али то није тако често како се мисли. Код убистава која извршавају лечени болесници и они који су на лечењу постоји известан ритам понављања, тако да се у том смислу може говорити да су она константна. Тада је реч о неким суманутим психотичним особама које су у тренутку извршења биле неурачунљиве. Али, процентуално, убиства која чине психијатријски болесници нису честа. Чешће су то особе које бисмо могли описати као карактерно незреле и нестабилне, фрустрационо снижене толеранције, подложне стресу и без адекватнијих механизама решавања конфликта - објашњава Јасмина Кандић Шипетић.

Заштита од насиља

- Прави одговор озбиљног друштва на појаву повећаног насиља је планирана, координирана, континуирана, друштвена акција на пројектовању, изградњи и одржавању система друштвене заштите од насиља уопште. То подразумева отворено суочавање, упозознавање сложености појаве, рано препознавање, откривање и превенцију, законско адекватније санкционисање, јер су казне слабе, а суђења маратонска - каже психолог.

Ни после 17 месеци од трагичне смрти Јелене Кувељић није одржана ниједна судска расправа

ПОРОДИЦА НЕЗАДОВОЉНА

Пошто ни после 17 месеци од трагичне смрти Јелене Кувељић није одржана ниједна судска расправа, њена породица сумња "да се окривљени за убиство у саобраћају штити на све начине". њихово незадовољство кулминирало је када на заказани главни претрес није дошао јавни тужилац, јер је, како је образложено, био ангажован у другом предмету. Тим поводом, Јеленин отац Слободан Станић и супруг Владимир Кувељић, у уторак су, у просторијама Кошаркашког клуба "Борац", одржали конференцију за новинаре достављајући на увид материјал са хронологијом догађаја од дана трагедије до данас.

Јелена Кувељић је погинула 22. јуна прошле године, на раскрсници Немањине улице и Булевара Ослобођења. На такси возило у коме се налазила Јелена, налетео је путнички аутомобил којим је управљао Лазар Ковач. Породица покојне Јелене је незадовољна и радом истражног судије, јер је, како тврде, наложио да се уради обдукција и технички преглед возила, али не и тест на дрогу. Након завршене истраге, предмет је прослеђен тужилаштву а против осумњиченог је подигнута оптужница. Породица истиче да је било тешко уручити оптужницу окривљеном, што је потврдила и судија љиљана Ћирић. После више покушаја, оптужница је почетком фебруара ове године, уручена мајци окривљеног, јер се он, како је речено, налазио у манастиру Црна Река на лечењу од дроге. Бранилац окривљеног је доставио приговор на оптужницу, који је решењем Окружног суда одбијен као неоснован. На главном претресу, који је требало да буде одржан 28. септембра, био је присутан и окривљени, али тужилац није дошао због ангажовања у другом предмету.

Слободан Станић је на конференцији за новинаре истакао да обраћањем јавности, не жели да утиче на висину казне, јер она за њега није битна, већ да укаже на чињеницу да за 17 месеци није одржана ниједна расправа.

Општинско јавно тужилаштво у Чачку демантовало је наводе да је у поступку против Лазара Ковача, окривљеног за саобраћајну несрећу у којој је живот изгубила Јелена Кувељић, било опструкције, истичући да се у овом предмету поступало крајње ажурно и са дозом хитности. Како је за ТВ Чачак изјавио Драган Ранђеловић, заменик јавног тужиоца, саобраћајна незгода се догодила 22. јуна прошле године, а на лице места је изашао истражни судија, саставио записник о увиђају и са свим списима доставио предмет тужилаштву.

- Тужилаштво је 7. јула прошле године ставило захтев за спровођење истраге, што значи у врло кратком року. Након стављања захтева за спровођење истраге, спроводена је истрага и списи су достављени тужилаштву 20. новембра прошле године. У року од седам дана тужилаштво је поднело оптужницу, тужилац је прегледао списе, изјаве, узроке саобраћајне незгоде, експертизу, вештачење саобраћајног вештака, налазе и мишљење лекара који је обдуковао леш, и потом донео одлуку, што је урађено у најкраћем могућем року. Од тог тренутка је суд надлежан кад ће кренути главни претрес и шта се даље дешава. Суд је имао проблема код достављања оптужнице, а први претрес је заказао за јун ове године. На првом претресу се појавио тужилац, сви су дошли осим окривљеног. Пошто није постојао законски услов, главни претрес је одложен за септембар. У септембру поступајући тужилац због других обавеза није био на главном претресу, што није никако изузетак од правила. Главни претрес је заказан, и сматрам да се не може радити ни о какавој опструкцији, већ се поступало крајње ажурно и са дозом хитности - рекао је Драган Ранђеловић. Н. Р.

ОГЛАСИ И ЧИТУЉЕ

2. новембар

pdf