Четири деценије видео уметности у Немачкој у Уметничкој

галерији „Надежда Петровић"

ГЕНЕЗА НОВОГ-СТАРОГ МЕДИЈА

Уметничка галерија „Надежда Петровић" у оквиру 24. Меморијала и Народни музеј из Краљева у сарадњи са Гете институтом из Београда организовали су серију предавања и пројекција на тему „40 година видео уметности у Немачкој". О генези развоја видео технологије и паралелно развоја видеа као нове форме уметности говорио је Миодраг Кркобабић из Београда, уметнички директор 24. Меморијала Надежде Петровић и домаћин овог програма. Боравећи у Немачкој годину дана као носилац ДААД награде Кркобабић је упознао Волфа Херцегената, директора Кунст халеа у Бремену, аутора овог пројекта и једног од ретких живих савременика видеа од његових зачетака. Изложба са пројекцијама је први покушај синтезе историје видео уметности на тлу Европе, али не само Немачке, нестале захваљујући сарадњи неколико музеја и светских видео уметника који су продуцирали своје најзначајније радове у појединим немачким институцијама или их макар излагали на овом простору. Реч је о пројекцијама које не могу бити виђене нигде ни у Србији, ни у Европи осим у специјализованим установама. Пред чачанском, а затим и краљевачком публиком наћи ће се 59 радова у оквиру укупно 26 сати програма, који обухватају период од њиховог настанка шездесетих, укључујући и радове Нам Xун Пајка из 1958. године, преко немачких пионира као што су Гери Шум, Волф Востел, Конрад Фишер и других. Видео технологија ствара нову концепцију уметности кроз нову перцепцију времена, нарочито трајања музике и звука, њихову манипулацију, нарочито синтетичке могућности електронске музике, доноси нови покрет (театар и плес) хепенинг и перформанс и измену текста, речи и језичке структуре. Сваки медиј је у тренутку настанка нови медиј, каже Кркобабић, истичући да је за разлику од Европе, Америка са лакоћом прихватала све иновације, па и видео.

- Стари и нови медији више не постоје, постоји бескрајно усавршавање, битна је идеја, а медиј кроз који ће бити реализована се одређује након тога. Овим предавањима настојао сам да се демистификује настајање видеа и настајање једног медија. Добро је када техника постаје доступна људима, онда је и креативност већа. Борим се за то да уметност буде што доступнија и не мора да се дешава само у галеријама, ако је интеракција са публиком већа на тргу, онда је и тај трг галерија. Не сматрам да уметност треба да буде елитистичка, она треба да доприноси човечанству, рекао је поред осталок Миодраг Кркобабић.

Пројекције у Галерији су биле јединствена прилика да се погледају остварења највећих светских видео-уметника.

З.Л.С.

Чачанска банка а.д. мјузиклом „Цигани лете у небо" Позоришта на Теразијама, обележила свој Дан

СПЕКТАКЛ МУЗИКЕ И ПОКРЕТА

Поводом 51. годишњице постојања и рада, Чачанска банка а.д. већ традиционално свој Дан обележава гостовањем одабране позоришне представе. Прошлог петка велика сцена Дома културе била је претесна да прими све актере чувеног мјузикла „Цигани лете у небо" Позоришта на Теразијама из Београда. Масовне сцене уз балет, хор и оркестар под диригентском палицом Војкана Борисављевића подестиле су на најлепше руске песме и романсе, које су љиљана Стјепановић и Милена Ражнатовић зналачки отпевале. љубавну причу циганке и крадљивца коња, по мотивима приповетке „Макар Чудра" Максима Горког режирао је Владимир Лазић, уз атрактивну кореографију Крунослава Симића, живописне костиме и веома добро светло, којим је представа добила на мистификацији. Маркантни Иван Босиљчић у улози Лојка Зобара и стасом и гласом освојио је симпатије чачанске публике. Зато је једну од последњих сцена одиграну на бис, чачанска публика испратила на ногама дуго аплаудирајући...

У причи, по којој је снимљен и филм, о необузданој номадској души коњокрадица, престижу, завођењу, смењују се акорди фаталистичке туге и неспутане среће. Схвативши да је заљубивши се у лепу циганку заувек изгубио слободу срца, јунак представе Зобар весеље претвара у трагедију... Запажене роле одиграли су и Драган Вујић, Десимир Станојевић, Никола Булатовић, Павле Петровић, Ивана Паштровић, Александар Хрњаковић и други. Више од 40 чланова глумачке трупе и балета и двадесетак музичара камерног оркестра учинили су да позоришно вече у Чачку протекне у знаку игре и песме. Представа се и гледа и слуша у даху, ипак преведене циганске романсе делимично губе страственост и снагу у поређењу са аутентичним, руским. Тескобу сцене која неколико сати „кључа" у публици је стварала једино тескоба простора. У недостатку позоришта, Чачак ће озбиљно морати да се позабави прилагођавањем велике сцене Дома културе музичким и позоришним спектаклима попут овог, како публика не би убудуће била ускраћена за овакве културне сензације.                 З.Л.С.

МИРИС СМИЉА  И БОСИЉА

У недељеу, 14. октобра 2007, на Празник Богородичиног покрова, у народу познатог као Покровица, Друштво за неговање традиције им обичаја Бреснице и Бечња „Ђенерал марко Ђ. Катанић" организовало је прву ликовну колонију под називом „Дани дуња".

Тог сунчаног дана, у етно-кући Милана Глишовића где се често окупљају уметници, културни посленици и привредници, самосталне изложбе у земљи и иностранству, осликавали су живописне пределе овог дела Шумадије. Кичицом и штафелајем овековечили су Покровову недељу, а православно духовно суштаство, оживљено патријархалним и праисконским звуцима, одводи их тог јутра у манастире Каменац и Вољавчу, као и средњовековни град Борач.

Неизбрисиви утисци раног детињства и стваралачки немир уметника удахнули су живот многим ентеријерима, дочаравајући народни дух и архетипску свест. Захваљујући универзалном језику ових уметничких дела углавном националног или религијског садржаја, многа напуштена домаћинства поново су оживела.

Мирис бресничких дуња инспирисао је љубинку Шибу Фимић да у Бресницу допутује из Варшаве, Мирослав Миро Стевановић стигао је из Београда, Милица и Миливоје Мирић из Бечеја, Вујана Вана Жарковић из Врњачке Бање, из Краљева су стижу Добросав Миxовић Докица, Драгољуб Босић, Стеван Арсић Стив и Стеван Филиповић, а из Чачка Милена Стегњајић и Тихомир Млађеновић.

Прва ликовна колонија уприличена је у част Старе цркве у Бресници, полубрвнаре коју, уз подршку кнеза Милоша, Бресничани подижу после коначног ослобођења од турске власти. Црква је освештана 1825, а четрдесет година касније (1865) прилично је оштећена у земљотресу. Има изузетно богат летопис те спада у непокретно културно добро од посебног значаја. Слави Покров пресвете Богородице, па је тај дан и слава Месне заједнице у Бресници, која је и ове године свечано обележена. Сечењу клача, поред домаћина, присуствовали су бројни гости, као и председник општине Велимир Станојевић.

Месни парох Радица Чанић уз присуство мештана чинодејствовао је у новој Цркви - посвећеној Светом Евангелисти и Апостолу Марку - задужбини ђенерала Марка Ђ. Катанића (1830-1908), који је, поштујући српску традицију задужбинарства, отачеству даривао то свето здање почетком двадесетог столећа (1906).

Неспорно, опојни мирис завичајних дуња, помешан са дахом смиља и босиља, подсећа на свечано и верско, те је тако обележен и Празник Богордичиног покрова у Бресници.

Милица Баковић

Изложба у галерији Народног музеја

„ПАРАЛЕЛНИ СВЕТ" БОЖИДАРА ПЛАЗИНИЋА

У Галерији Народног музеја вечерас у 19 часова биће отворена самостална изложба Божидара Плазинића „Паралелни свет". Поставку ће чинити дела која аутор никада није излагао, а налазе се у приватним збиркама. Највише их је у збирци кошаркаша Драгана Кићановића, који, иако најаваљен, неће бити присутан на изложби. Изложбу ће отоврити ликовни критичар Ђорђе Кадијевић. Божидар Плазинић је ликовни уметник са светском репутацијом. До сада је излагао на 536 самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству. Заступљен је у 18 енциклопедија и историја уметности у земљи и свету, и добитник више престижних признања. Од 2001. године Плазинић има статус Истакнутог уметника.