Поводом јубилеја Гимназије браћа Теофиловић одржали концерт
"ЧУВАРИ СНА" У РОДНОМ ГРАДУ
Концерт који је 10. октобра отказан због болести једног од њих, браћа Теофиловићи су одржали у среду, а њихов гост био је концерт мајстор на хармоници Бобан Бјелић, који такође потиче из овог града
Иако је Радиша још увек "под терапијом", Теофиловићи нису имали намеру да више одлажу концерт желећи да се у правом тренутку, ка да Гимназија прославља 170. годишњицу, одуже школи коју су похађали обојица, али и њихов старији брат Ненад који ради у Финској као електроничар, а доказао се и писањем прозе.
"Није лако, али је много лепо певати у Чачку", признао је на почетку наступа Ратко Теофиловић, упутивши, наравно у име обојице (Радиша је морао да, због здравствених проблема, причува глас за касније) захвалност бившој школе чији су се професори први сетили да им упуте позив да у родном месту одрже солистички концерт. После бројних гостовања на простору бивше Југославије и на свим континентима, Ратко и Радиша су, као већ афирмисани уметници који својим гласовима "одгонетају лепоту традиције темпераментног Балкана и предочавају да је лепота дефинитивно некомпликована, скромна, потпуна и суптилно ненаметљива", досадашње стваралаштво представили суграђанима. Оригиналном обрадом и извођењем старих и, да се они нису појавили, вероватно забораву препуштених песама са Косова, Македоније источне Србије и њених других крајева, које сежу у давну прошлост и најдубље слојеве бића народа који живе на овим просторима, Теофиловићи су учинили да и овдашња публика препозна самосвојност и вредност њиховог певања и да их пропрати топлим и снажним аплаузом. А могла је да чује многе "драгуље над драгуљима": "Зајди, зајди", "Заспала девојка", "Стојане, сине Стојане", "Навали се Шар планина", "Туђа земљо", песму из Источне Србије која говори о трагичној љубави сиромашног сеоског свирача и лепе девојке... Свакако, и "Маријо, бела кумријо" коју Теофиловићи сматрају најлепшом и најтежом песмом са Косова. "Годинама смо је, док смо живели у Чачку, свакодневно увежбавали и отпевали стотинама пута пре него смо је јавно извели", казао је Ратко пре извођења на великој сцени Дома културе.
Да их за родни град и бившу школу вежу најдубља осећања показали су и тиме што су концерт у Чачку одабрали за промоцију свог најновијег, трећег по реду ЦД - а "Висока ватра". Први ЦД, "Чувари сна" појавио се пре осам година. Концерт су посветили покојном Предрагу Перуничићу, оснивачу и диригенту чач анског омладинског хора "3. децембар" (из њега је касније израстао хор одраслих "Стеван Мокрањац") чији су Теофиловићи били чланови од самог почетка, још као гимназијалци. Сада сматрају да је од тога можда све и кренуло: "Испред нас се отворио тај музички свемир у коме смо препознавали сву лепоту и заоставштину. Она је стајала негде, у књигама које смо ми отворили и пронашли све ово што вечерас можете да чујете."
Осим браће Теофиливића, Чачани су у среду могли да чују њиховог сталног сарадника Горана Томовског који свира тампан. Као специјалног госта вечери они су најавили концерт мајстора на хармоници Бобана Бјелића, који је хармонику и дириговање студирао у Москви, а по повратку у земљу ради као професор Музичке школе "Корнелије Станковић" у Београду и Факултета лепих уметности на Цетињу.
Е.В.
Изложба дечијих радова - макета "Ми чувамо природу, а Ви?"
ЕКОЛОГИЈА У ВРТИЋУ
.У раду са децом старијих група, васпитачи Предшколске установе "Радост" су у протекле три године значајну пажњу посвећивали едукативно - васпитном пројекту "Развијање еколошке свести деце предшколског узраста". Малишани су, захваљујући њему, могли да науче да постоје различите врсте отпада, да "сваки отпад има своју корпу" и да амбалажа може и даље да се користи, не само кроз прераду, већ и у уметничком стваралаштву.
Најуспешније радове малих уметника, полазника десетак вртића са градског и сеоског подручја, Предшколска установа је у уторак изложила у средњем холу Дома културе. Међу експонатима нашли су се: "Дворац од картонских ваљака", "Еколошко насеље", "Вртић у природи", "Возић пријатељства", "Зоолошки врт", лутке и различите врсте других играчака, али и употребни предмета као што су вазе за воће и абажури за лампе. Уз помоћ маште и васпитача, малишанима су, различитим техникама, одбачену пластичну и тетрапак амбалажи, стари картон и папир враћали у живот, комбинујући их понекад са семењем, сувим цвећем, вуницом и другим природним материјалима.
Приликом отварања изложбе, коме су присуствовали и родитељи малих еколога - уметника, педагог Предшколске установе Сузана Симеуновић казала је да је њоме заокружена прва фаза еколошког пројекта:
- Екологија није само наука, требало би да она и постане начин живота. Зато ћемо у наредном периоду, у оквиру другог циклуса, оформити еколошке патроле и на пролеће "извести децу из вртића". Водићемо их на разна места у граду, али и на реку и у оближња села, да виде и фотографским апаратом забележе како се одрасли односе према животној средини.
Можда ће и фотографије које буду настале у другој фази пројекта заслуживати да буду предочене јавности. Садашња изложба трајала је три дана, да би се потом дечији радови - макете вратили у вртиће, тамо где су и настали. Е.В.
Расписан конкурс за финансијску подршку изузетних ученика и студената
ПОДСТИЦАЈ ВРЕДНИМА
Конкурс који је данас расписала Комисија за финансијску подршку ученицима и студентима који постижу изузетне резултате у школовању, траје до 5. новембра и подразумева две врсте помоћи.
Право да конкуришу за финансијску подршку коју ће им општина исплаћивати у десет месечних рата имају студенти почев од треће године студија, са просечном оценом која не може бити мања од девет, који су "на буxету", као и полазници школа специјализованих за надарене ученике (Музичка школа у Ћуприји, Математичка гимназија у Београду и сличне). Неопходно је, такође, да њихово пребивалиште буде на територији чачанске општине најмање две године пре дана објављивања конкурса за финансијску подршку. Износи рата једнаки су прошлогодишњим, тако да ће студенти месечно од општине примати 5.000, а ученици 3.000 динара. Општина додељује и једнократну помоћ од 10.000 динара, а право да за њу конкуришу имају бруцоши који су приликом уписа на факултет рангирани на једно од првих пет места, као и студенти и ученици који су освојили награде на такмичењима међународног и државног ранга у области образовања или спорта.
Може се очекивати да списак добитника општинске помоћи буде познат 15 дана након затварања конкурса. Уговор са надлежном општинском службом будући корисници финансијске помоћи у десет рата потписаће 18. децембра, на Дан општине, а до 31. децембра требало би да им буду исплаћене рате за октобар и новембар. Једнократне помоћи добитницима ће директно бити уручене.
Чачанска општина, ваља подсетити, овај вид помоћи младим Чачанима пружа од 2002. године, а до сада ју је у просеку добијало 130 младића и девојака. Е.В.
Школа у Мојсињу напунила 150 година
МАЛА ШКОЛА СА ВЕЛИКОМ ТРАДИЦИЈОМ
Свесни значаја „старе школице" у свом селу, Мојсињци су о свом трошку организовали прославу јубилеја и издали монографију школе
У монографији, чији је аутор Мирјана Ранковић Матовић, некадашњи ђак мојсињске школе а данас професор књижевности и српског језика у чачанској ОШ „Свети Сава", читамо како су Мојсињци, средином 19. века „ковали план" о оснивању школе у свом селу:
- Са мојсињском сеоском општином удружују се доњогоревничка, трепчанска, островачка и прељинска општина и стварају заједничку школску општину са довољним бројем пореских глава. Ове општине заједно шаљу молбу начелнику рудничког округа са жељом да овај издејствује код Попечитељства просвештенија да се у Мојсињу отвори школа. Овај први документ сачуван је у Архиву Србије...У молби се каже да је народ црквене нурије (парохије), а и мештани суседних општина, у сагласности са свештенством и да сви сматрају да је „неопходно школу из Брђана, која се налази у једном гају, а нема цркву, код свете цркве мојсињске преместити, што ће самом Богу и људима бити угодно". Посебно је наглашено да је народ из својих средстава прибавио и приготовио сав потребан материјал и да се само чека одобрење за премештај школе.
Акт којим министар просвете (попечитељства) даје сагласност о оснивању и градњи школе у Мојсињу није пронађен, али је сигурно морао постојати, пошто је школа у Брђанима престала да ради крајем 1857, а у међувремену је саграђена школска зграда, „невелика, са стакленим прозорима уместо пенxерлије, гвозденим пећима опремљена". Сачувани историјски документи откривају да је први учитељ био Марко Јерић, а ученици из првих деценија њеног рада касније су се присећали да је учионица била „од блата и набоја прављена" и да су у њој ђаци из других села „који обдана нису могли стићи кући зими становали у неке две собице брвнаре са прочевљима у средини". Родитељи су дотеривали дрва и намирнице, а ђаци изутра пристављали јело у петнаестак земљаних лончића:
- Док ђаци уче, служитељ и редари пазе да јело не загори. Седмично долази отац или неко од родбине и донесе, леба.
Делећи судбину државе, народа и просвете, „стара школица", како је са љубављу називају бројне генерације ученика, „догурала" је до 150. рођендана, као издвојено одељење ОШ „Татомир Анђелић" из Мрчајеваца, са шездесетак ђака и групом полазника обавезног предшколског програма. Можда би значајан јубилеј био „бачен у запећак" да и овога пута, као у време подизање школе, до изражаја није дошла брига житеља села који су осетили потребу да се школи одуже на достојан начин и притекли јој у помоћ, својим радом и средствима. Оштећени зидови зграде су поправљени и окречени, ограда офарбана и, за веома кратко време, припремљена прослава која је у суботу, 20. октобра, окупила бивше и садашње ученике, наставнике ове и других школа, мештане и госте. У име локалне заједнице слављу је присуствовао председник општине Велимир Станојевић, док је Министарство просвете представљала Драгица Симовић, начелник Школске управе за Моравички округ. Током преподнева у школском простору је отворена изложба ликовних радова ученика, а пред очима посетиоца нашао се и занимљив историјски материјал - прозивници (дневници) од 1917. године до сада, који су, срећом, сви сачувани. Била је ово прилика и за представљање монографије.
- Основна школа у Мојсињу која текстом и фотографијом, прати живот сеоске школе од њеног настанка до данашњег времена и садржи обиље докумената о једној од најстаријих образовних установа у овом крају, њеним ђацима и учитељима.
Јубилеј школе био је разлог и за приређивање свечане академије, у мојсињском Дому културе, у чијем програму су учествовали ученици ове и матичне школе у Мрчајевцима, Културно - уметничко друштво ,,Нада Симовић"и чачанска ОШ ,,Свети Сава". Речи захвалности мештанима, заслужним за обележавање јубилеја, упутио је Драгољуб Чворовић, директор ОШ "Татомир Анђелић„, уз апел општини и Министарству просвете да у наредној години финансијски помогну да се школска зграда препокрије и у њу уведе парно грејање. Честитајући школи значајан јубилеј, начелница ШУ Драгица Симовић наговестила је "конкретне радове„ на објекту који се налази на живописном месту и има историјски значај.
Е.В.
МИЛУТИН ЈЕВТОВИЋ:
СЕЛО ЖИВИ ДОК ИМА ШКОЛУ
„Драго ми је што ова школа данас има приближно исти број ученика као пре четрдесет година, када сам ја био њен ђак. њено постојање је веома важно за село, јер би, иначе, овдашњи малишани морали да путују пет - шест километара до Мрчајеваца. Мештани су успели да зграду налицкају за прославу, много се трудило и радило и велико и мало, али је потребно још доста да се уради, а то превазилази финансијске могућности мештана. Кров прокишњава на три места, у свакој учионици се посебно ложи, њЦ је у дворишту", речи су Милутина Јевтовића, председника Организационог одбора за прославу века и по постојања школе у Мојсињу.
Прва генерација осмогодишње школе у Братљеву прославила 50. годишњицу завршетка осмог разреда
СУСРЕТ ПОСЛЕ ПОЛА ВЕКА
Ништа необично да зима у удаљеном ивањичком селу почне у октобру, да Ковиљска шума „забели" иако је, по календару, јесен тек на почетку. Тако је било и 6. октобра, у суботу, када су се, у овдашњој школи, захваљујући идеји потеклој од Пера Спасовића и Живка Лепосавића, састали припадници прве генерације осмогодишње школе у Братљеву, која је осми разред завршила пре пола века.
Сместили се у школске клупе, као у давна времена, само је сада дневник похабан и пожутео. Разредни старешина Димитрије Коларевић прозива ђаке, уз обавезно питање: „Ко није на часу?". Овога пута ђаци, већ увелико зашли у седму деценију, родитељи средовечне деце, уз то омиљене деке и баке својих унучића, немају трему, прозивка није онако строга и званична као некада, а разговори са наставницима су слободнији и опуштенији. Сећања на тешка времена у којима су одрастали, на дуга пешачења до школе и натраг, по свакаквом невремену, али и на несташлуке и догодовштине школараца, подгрева пријатна атмосфера и пећ бубњарица у углу учионице. Живот их је из родног краја одвео на разне стране, неки су га провели у Србији, други стигли и до Аустралије. Свако је „исписао" своју животну причу, личну и професионалну историју, и није имао разлога да је прикрије од школских другара и некадашњим наставника. Дирљиви су били сусрети појединаца који се нису видели деценијама. После пола века, у некадашњем друштву и средини, обрео се, тако, Драгојло Поледица који са породицом живи у Паризу. Допутовао је ради генерацијског сусрета, изљубио се са друговима, другарицама и наставницима и није сакрио сузе у којима се радост помешала са носталгијом.
Сусрет са садашњим ђацима и предшколцима улепшао је боравак бивших ђака у школи, али их је итекако забринуо податак да она данас има свега 26, а у њихово време имала је 280 полазника. Дружење, уз музику и песму, потрајало је до касних вечерњих сати, а на растанку су припадници прве генерације ученика осмогодишње школе у Братљеву дали једни другима чврсто обећање да ће се поново срести 2 010. године. Е.В.
БАЦИ КОСКУ
НЕ ПОЗДРАВљАЈ СЕ СА ЖИВОТОМ
Да ли сте знали да сваки пети наркоман не доживи тридесету годину живота?
Да ли сте знали да се под дејством дроге ризик добијања сиде и других сексуално преносивих болести повећава пет пута?
Да ли сте знали да је један од три зависника осуђиван и да је боравио у затвору?
Да ли смо свесни да зависност од дроге уништава нашу будућност?
Нема више времена за чекање!
Чачак - град без дроге! То је наш идеал!
Одбор за безбедност општине Чачак
Од идућег петка редовна колумна у "Чачанском гласу"
О проблему наркоманије као личне, породичне и социјале болести зависности из свих углова : духовног, друштвеног, медицинског, кривичног.
Ви питате - стручњаци одговарају.
Уредник : Бошко Обрадовић
|
