Чачанско „ружно паче" постало светски познати бренд
КВАЛИТЕТ, ИЗНАД СВЕГА
У ауторском тексту „Имам конкретан предлог влади" , објављеном 22. октобра у „Политици", Небојша Крстић, саветник председника Републике Србије, у свом размишљању о патриотизму истиче, између осталог, да би требало „променити лошу слику о нашој земљи која је више од 10 година стварана у свести људи из белог света". Он каже да тај задатак није ми мало лак и да је неопходно укључити сву нашу расположиву памет у остваривању овог миленијумског циља: „Имам конкретан предлог влади. Нека се у рад Савета за промоцију Србије укључе и два човека који су ни из чега направила у свету познате српске производе - што би народ рекао, брендове - произвођаче ракије 'жута оса' и удице 'ружно паче'."
Саветник Крстић није навео конкретна имена та два човека, али је очито да је, када је поменуо „ружно паче", врсту вештачких мамаца за риболов (а не удица) који се производе у чачанском предузећу истог имена (на енглеском језику) „Углy дуцклинг" („Агли даклинг"), мислио на сувласника и директора Младена Радоњића. Реч је о Горњомилановчанину, дипломираном економисти, који је имао довољно бизнисменске храбрости да 1. јула 2005. године уђе у ортаклук са Драганом Топаловићем, већинским власником „Графопромета", фирме у којој је, након низа изузетно успешних пословних година, погон за мамце (воблере) практично био „на издисају" - са огромним залихама готових производа и репроматеријала, без тржишта и у нашој земљи и у иностранству и без кључних дизајнерских и комерцијалних кадрова. И за само две године под његовим вођством осамостаљени погон је постао произвођач о чије воблере се, малтене, јагме риболовци широм света. О изузетно великом интересовању за „ружно паче" Младен Радоњић каже:
- Мислим да структура продаје наших мамаца довољно говори колико смо успешни. Наиме, свега осам одсто производње пласирамо у Србији, а чак 92 одсто на иностраним тржиштима широм света: у САД, Канади, Аустралији, Новом Зеланду, широм Европе, у којој немамо купце у још само три државе, у Јужној Америци, у Сингапуру... Ми у садашњем тренутку једноставно нисмо способни да удовољимо огромној потражњи, која је превасходно последица врхунског квалитета, ловности и изузетно широког асортимана воблера - број модела смо повећали са некадашњих 400 на 1.200. Наша овогодишња производња ће се приближити количини од 200.000 комада, а само на америчком тржишту могли бисмо, судећи по конкретном инересовању тамошњих фирми које се баве прометом риболовачке опреме, да пласирамо неколико милиона годишње. Ово још није право предузеће, већ својеврсна мало већа радионица, која, међутим, има велике шансе да постане озбиљна фирма у светским размерама, за шта нам је, између осталог, неопходна велика инвестиција вредна неколико стотина хиљада евра, коју неизоставно морамо да реализујемо следеће године и за коју тренутно радимо студију о изводљивости.
У колективу са 24 запослена кључну улогу у стручном уобличавању производног асортимана има дизајнер-конструктор Никола Косић, који сматра да „Углy дуцклинг", да би, не само задржао постојеће, него и освојио нове позиције међу водећим сродним произвођачима у свету, неизоставно мора да остане доследан својој досадашњој пословној политици:
- Квалитет је у претходне две године био и остаће изнад свега! За наш углед никад не може бити пресудно колика нам је производња „ружног пачета" - да ли износи неколико стотина хиљада или неколико милиона комада, него „прича" коју о нашим производима шире риболовци. Свих 55 операција неопходних у току израде једног мамца морају увек на крају дати врхунски резултат који ће представљати наш надалеко препознатљив заштитни знак.
Мада Никола Косић не воли да се у разговору о развоју овог предузећа много потенцира повећање физичког обима производње, ипак смо у његовом присуству од директора Радоњића „изнудили" прогнозу о том ефекту планиране велике инвестиције. Без физичког проширења погона, него искључиво на основу нове технологије (што подразумева промену односа ручног и машинског рада са садашњих 80:20 на 20:80), „Углy дуцклинг" следеће године треба да, захваљујући осетном расту продуктивности, производњу повећа на 500.000 комада, а у 2009. години и на више од 1.000.000 комада. Ма колика да буде годишња продукција и без обзира што ће вишеструко бити повећано учешће машинског рада, наглашава директор Радоњић, „ружно паче" које стиже до риболоваца увек мора имати особине ручног рада (тзв. ханд маде), јер, у супротном, сав труд при реализацији планиране инвестиције ће бити узалудан.
текст и фото: М. Ј.
На сајму лова и риболова „ЛОРИСТ", који је од 9. до 14. октобра одржан у Новом Саду, „Углy дуцклинг" је добио Велику награду Привредне коморе Војводине за дизајн својих производа (њу је освојио и претходне две године на овој сајамској манифестацији) и Велику златну медаљу за квалитет за колекцију „Фицхерман бест гифт" (Најбољи поклон за риболовце). Награђен је и његов дизајнер-конструктор Никола Косић за нови вештачки мамац за штуке, који ће се појавити на тржишту почетком следеће године.
Ново кашњење у изградњи стамбеног комплекса „Гвожђар"
УСЕЉЕЊЕ, НАЈВЕРОВАТНИЈЕ, 21. ДЕЦЕМБРА
Мирко Петровић, заменик директора Грађевинске дирекције Србије, најавио је половином маја у нашем листу да ће комплекс девет стамбених објеката са 108 станова на локацији „Гвожђар" у Чачку бити завршен до септембра. Нажалост, та прогноза, заснована на договору тадашњег министра за капиталне инвестиције Велимира Илића са представницима инвеститора - грађевинског предузећа „Велимировић-инжењеринг", власника локације - предузећа „Механизација", локалне самоуправе и чачанских јавних предузећа, није се обистинила. Дошло је до новог пробијања рокова и усељење се, према најновијим информацијама којима располаже Мирко Петровић, може очекивати, највероватније, 21. децембра.
Реализација ове инвестиције је, да подсетимо читаоце, започета 2000. године по програму тадашње владе Србије, названом „10.000 станова", односно по уговору који је Дирекција за обнову земље (чији је правни следбеник Грађевинска дирекција Србије) потписала са „Велимировић-инжењерингом". Кључни разлог за прекид радова крајем новембра наредне године били су спорни имовинско-правни односи на локацији „Гвожђар". Тај проблем је решен тек у првој половини ове године.
Сличан разлог је довео до обуставе изградње два стамбена објекта у кругу некадашње касарне „Ратко Митровић" у Чачку, започете такође у оквиру реализације програма „10.000 станова". Извођач радова грађевинско предузеће „Ратко Митровић" било је принуђено да „конзервира" две ламеле и повуче људство и механизацију почетком марта 2002. године, зато што инвеститор није обезбедио одобрење за градњу, односно није регулисао имовинско-правне односе са Војском Србије, која је власник те локације. Проблем још увек није решен - обавестио нас је Мирко Петровић у телефонском разговору који смо са њим обавили почетком ове недеље.
М. Ј.
Миленко Костић Коле, образац пословног успеха
КУПАЦ НА ВРХУ ПИРАМИДЕ
Од оснивања предузеће "Ауто Чачак" (1991. године) бележи пословни успех и напредак. Пре потписивања уговора са чешком фирмом "Шкода ауто" продавана су и сервисирана "Заставина" и "Ивеко" возила, а и овај посао је настављен. За 11 година продато је више од 30 хиљада "Шкодиних" аутомобила. Бројка ће ускоро бити значајно премашена, јер је само у 2007. години регистровано више од четири хиљаде нових власника возила ове марке.
Сумирајући резултате, оснивач и власник фирме "Ауто Чачак" Миленко Костић је задовољан досадашњим остварењима, а има и велике планове за будућност. Донатор у здравству, изградњи верских храмова, култури и спорту каже да су поштовање купаца, стручни кадар и добра робна марка примарни предуслови за успех на тржишту.
Увише градова Србије и Црне Горе развијена је пословна мрежа за продају и сервисирање аутомобила чешког произвођача. Планирано је да до марта наредне године буде завршен процес оснивања пословница у Црној Гори. Код нас ће бити отворени нови центри у Шапцу, Нишу и Вршцу. Костић најављује и отварање новог салона у Чачку и "Ивеко" центра у Београду.
- Од Нове године ћемо заступати још један велики светски бренд, преговори су у току и надам се повољном исходу. Не могу још да кажем о којој марки је реч, а биће изграђен и пословни центар у Чачку. Увешћемо нове програме које су лансирале фирме "Шкода" и "Ивеко". Врло су скупи и биће јединствени на нашим просторима.
Отварањем нових центара за продају возила робних марки које заступамо заокружићемо планиране инвестиције. У перспективи је и изградња још једног објекта на Новом Београду - каже Костић.
У саставу Предузећа за производњу, промет, туризам, саобраћај и услуге експорт-импорт "Ауто Чачак", у нашем и осталим градовима запослено је око 600 радника. Седиште фирме је од оснивања у Чачку:
- Где бих из овог града? Волим Чачак, овде се "лакше дише".Тачно је да у је у Београду највећи део српског тржишта, али мора и овде да се живи и ради. У Чачку ми живи и породица. Овде ће остати и седиште фирме у којој је запослен добар тим радника. Они су скоро две деценије у фирми.
Како коментаришете одлазак неких привредника из Чачка?
- Мени је несхватљиво. Немам никакав проблем зато што ми је центар фирме у овом граду, а пословнице у Београду. До сада смо добро пословали. Било је више неких других проблема, стално неке нове уредбе, закони, извоз без царине... Али, изборимо се и са овим тешкоћама...
Поново "шкода"
Последње деценије фирма је освојила највиша признања. Ове године је најновији модел "фабие" проглашен аутомобилом године. Према речима Миленка Костића награде су подстрек и обавеза. Неопходно је одржати и унапредити квалитет и пословање.
Од почетка је важило правило да купац мора бити максимално испоштован.
- Наравно да се понекад јаве неки проблеми које одмах решавамо. Ми не производимо аутомобиле и нисмо увек сигурни шта се све може догодити у гарантном року. Али, примарни задатак је да купац буде задовољан. Ако одмах испунимо неопходне критеријуме веће су шансе да купци кроз неколико година поново узму наше аутомобиле. Део успеха је и добар бренд. "Шкода" је свакако једна од најбољих марки у Европи.
Аутоцентар обједињује услуге које пружа купцима од куповине до одржавања и сервисирања аутомобила.
Уточиште у спорту
Осим донаторства у здравству и култури, Миленко Костић је помогао изградњу многих верских храмова. На породичном имању у Котражи изградио је цркву Светог Пантелејмона. На истом месту је некада постојала црква која је срушена у седамнаестом веку. Патријарх Павле га је одликовао орденом Светог Саве. Помаже изградњу цркве у љубићу, храма Светог Саве у Београду и других светиња.
Више од десет година је спонзор чачанског Фудбалског клуба "Борац". Тим је међу прволигашима већ неколико година, заступљене су и све селекције играча. Задовољан је и овогодишњим резултатима клуба. У последњих шест мечева није било пораза, али сматра да је утакмица са Вождовцем могла да се заврши победом домаће екипе. Жеља му је да се "Борац" нађе међу успешним европским клубовима. Спонзор је и Кошаркашког клуба "Црвена Звезда", женског Фудбалског клуба у Котражи...
Како каже, ипак му је најдраже што је захваљујући спонзорству у спорту више хиљада дечака "отргнуто" од порока улице. Данас је најважније сачувати младе нараштаје.
Најављује и да би до наредне године требало да буду саграђена два помоћна стадиона ФК Борац. Следе нови подухвати и планови у спорту као и на пословном плану. З. Ј.
Радојица Сретеновић, заменик председника Секције за Руску федерације у ПКС, боравио недавно у Москви
ИСКОРИСТИТИ ПОТРЕБЕ И СИМПАТИЈЕ
Потребе Русије за воћем, поврћем и пољопривредном механизацијом су практично неограничене, а то је оно што јој Србија може понудити равноправно у сучељавању са конкуренцијом из целог света на том тржишту. Ако се имају у виду и симпатије Руса према нашој земљи, онда је сасвим извесно да огроман дефицит у спољнотрговинској размени између ове две државе (на штету Србије) у знатној мери, додуше не пресудној, може да ублажи домаћи аграр далеко већим пласманима својих производа на то огромно евро-азијско подручје.
Овако би могао да се сажето изрази утисак Радојице Сретеновића, заменика председника Секције за Руску федерацију у Привредној комори Србије, иначе руководиоца чачанске организационе јединице Регионалне привредне коморе Краљево, након недавне нове посете Москви. Из главног града Русије, где је боравио са двојицом Чачана, од којих један производи воће, а други тргује њиме, вратио се пун оптимизма:
- Интересантно је да српски произвођачи, не само у аграру, до скора нису обраћали много пажње на руско тржиште. Ситуација се променила пре три године, када је, на моју иницијативу у ПКС, дошло до организованог наступа наших фирми на изложби „Златна јесен" у Москви. Међу излагачима су, на пример, били ПИК „Јужни Банат" и ПИК „Бечеј", који су касније толико развили послове са руским партнерима да остварују зараде од по десетак милиона евра годишње. И они и сви други произвођачи и прерађивачи хране, било поврћа, било воћа, имају изванредне шансе да пласмане својих производа у Русију вишеструко увећају, али управо размере тог тржишта су ограничавајући фактор. Наиме, тамо „нема места" за мале понуђаче робе. То значи да понуда наших ситних и крупних произвођача мора да буде обједињена да би могла да заинтересује велике руске купце.
Сретеновић најављује агресивнији комерцијални наступ наших фирми у Русији уз посредовање Привредне коморе Србије:
- Конкретно, до краја ове године треба у Москви, у сарадњи Коморе и наше тамошње амбасаде, да буде организована презентација потенцијалних могућности обједињене српске пољопривреде. На тај скуп ћемо позвати око 300 људи из света трговине и из државних струкура, с обзиром да је тамо веома развијен систем јавних набавки. Касније ће бити организоване сличне презентације и за друге наше привредне области које имају реалне шансе и потребе за наступом на руском тржишту.текст и фото: М. Ј.
„Аутопревоз" потписао уговор о пружању услуга превоза у градском и приградском саобраћају у аранђеловачој општини
ПОСАО ЗА 18 НОВИХ ВОЗАЧА
Пошто је недавно победио на тендеру расписаном за избор предузећа које ће пружати улуге превоза у градском и приградском саобраћају у аранђеловачкој општини, овдашњи „Аутопревоз" је прошле седмице потписао уговор са Скупштином општине Арнђеловац, на основу којег ће овај посао започети 1. новембра. По речима директора Андрије Станића, чачански превозник ће већ од следећег месеца ангажовати 12 аутобуса за превоз путника на локалним и приградским линијама у овој шумадијској општини, који ће месечно на њеној територији прелазити око 100 хиљада километара.
- Осим нових возача, у прво време ћемо ангажовати и одређени број људи из Чачка који ће радити као механичари, стражари и помоћни радници. Практично у новој „Аутопревозовој" радној јединици у Аранђеловцу биће запослено 27 радника. Већ је расписан конкурс за пријем 18 возача аутобуса, а осим њих у радни однос ће бити примљена и четири кондуктера и одређени број оперативних радника. њима ће комплетне инструкције и логистика бити пружани из седишта фирме у Чачку - каже Станић и подсећа да је чачански превозник на неки начин и раније „ушао" на територију ове општине. Наиме, СО Аранђеловац је још 14. септембра донела одлуку да превоз „повери" овдашњој саобраћајној фирми, која је те обавезе требало да преузме 1. октобра. Међутим, локална скупштина је морала да испоштује правну процедуру и сачека да истекне рок за решавање жалби коју су поднели остали учесници на тендеру. У међувремену, ранији превозник- крагујевачки „Аутосаобраћај" који је изгубио овај посао, „повукао" је своја возила са линија у аранђеловачкој општини, каже Станић, због чега је, уступајући своја три аутобуса и нафту у помоћ прискочио „Аутопревоз", помогавши са ваљевском „Стрелом" општини да обезбеди минимум потреба путника.
Директор Андрија Станић подсећа да ће већински власник, израелска фирма „Кавим", упоредо са ширењем саобраћајне мреже, до 30. октобра реализовати и такозвану трећу емисију новца, односно набавити четири нова аутобуса, која би требало да буду регистрована и укључена у саобраћај у чачанској општини првих дана новембра.
- „Аутопревоз" је са већинским власником потписао уговор и о набавци шест такозваних кратких, нископодних возила која би у Чачак требало да стигну средином следећег месеца. Ови модерни аутобуси саобраћаће искључиво на релацијама „Слобода"-Трнава и „Авенија"-Трнава, по реду вожње који је у градском саобраћају пробно примењен још од 8. октобра - каже Станић. М.Н.
Одлазе само „добровољци"
У првом „кругу" збрињавања радника који су проглашени технолошким вишком, „Аутопревоз" је напустило 29 људи. До краја године биће спроведен и други „круг" социјалног програма, каже директор Андрија Станић и наглашава:
- Судећи по досадашњим пријавама и интересовању, предузеће ће, искључиво на добровољној основи напустити 35 радника.Очекујемо да ћемо већ ове седмице добити све сагласности, након чега ће бити започета исплата отпремнина. Свима чији су захтеви већ обрађени, до краја месеца укупно ће бити исплаћено око 170.000 евра. Битно је нагласити да су социјалним програмом обухваћени само они људи за чијим радом предузеће више нема потребе. За разлику од њих, возачи су још увек дефицитаран кадар, због чега ћемо у наредном периоду расписати конкурс за пријем ових радника- најавио је Станић.
Нови рок за приватизацију чачанске чипсаре
ПРОДАЈА ОДЛОЖЕНА ЗА 21 ДАН
Аукцијска продаја чачанске Фабрике за прераду кромпира, која послује у саставу „Слап" групе, требало је да буде обављена јуче, али је Агенција за приватизацију одлучила да је одложи за двадест један дан. Нови термин је 16. новембар. Иначе, до јуче су заинтересовани купци могли да поднесу пријаве за учешће на надметању.
Приватизује се 30,7 одсто од укупног капитала Фабрике, чија је укупна вредност процењена на 142 милиона динара. Почетна цена на аукцији износи 28,4 милиона динара, а будући купац ће преузети обавезу да за инвестиције издвоји још приближно толико новца - тачније речено, 27,8 милиона динара. Ова фабрика, у којој је запослено 196 радника, располаже, између осталог, са три хале за производњу чипса, снек производа и пиреа, складиштем за кромпир и магацином за готове производе. Прошлу пословну годину завршила је са губитком од око 30 хиљада динара. М. Ј.
|
