Ђорђе Живановић, једини произвођач хељде у чачанском крају

„БИЉКА ЉУБАВИ" У КАЧУЛИЦАМА

Уместо повртарства Ђорђе Живановић решио да гаји хељду, изузетно лековиту житарицу. Хељда се не прска, минерализује земљу, уништава коров, лечи савремене болести - стрес, дијабетес и карцином

Ђорђе Живановић из Заблаћа једини је овдашњи произвођач хељде, изузетно хранљиве и лековите житарице, која се некад узгајала у сиромашним и брдовитим крајевима, јер успева тамо где ништа неће.

И све је почело непланирано... Живановић се дуго бавио повртарством, али није успевао да оствари добар профит. Двоумећи се шта би могло да замени повртарство избор је, ипак, пао на „биљку љубави", како називају хељду, јер се у време њеног цветања у земљи излазећег сунца склапа највише бракова. Од пријатеља из Словеније добио је семе и прва упутства. Пошто хељда „воли висину", отишао је у Качулице, закупио земљу и већ трећу сезону убира њене плодове.

Биљка је јако специфична, прича Живановић. Да би се припремила земља за њену сетву обавезно је јесење орање. У пролеће земљу би требало преорати да не расту корови. Сеје се крајем маја, јер је биљка „кратког дана", неће велике врућине и тада не постиже максималан род.

Користи се првенствено за људску исхрану и од ње може да се припреми 600 врста јела, тако су му рекли Аустријанци са којима преговара да на пролеће, уколико обезбеде пласман, хељдом засеје и сто хектара. А и пријатељ Словенац, чије елитно семе сеје већ две године му је причао да они ретко који оброк могу да замисле без хељде. 

- Хељда се третира као „екстра" здрава храна, па се не прихрањује нити се чиме прска. Минерализује земљу, уништава коров, лечи болести савременог човека стрес, дијабетес, карцином. Чај од њеног цвета терапијски делује код бронхитиса и кашља, ублажава несаницу. У Русији се храна од хељде даје научницима и студентима јер „повећава" меморију. У Аустралији праве хељдину кашу за бебе. Сува стабљика добра је храна за стоку. Слама хељде има 27 протеина, много више од детелине.  Од хељдине љуспе праве се јастуци јер још није забележено да је неко на њу алергичан - набраја Живановић својства житарице коју сељаци зову „народна мајка", јер их је хранила у најтежим временима, али се на њу заборавило.

Живановић тврди да хељда у нашем поднебљу даје готово максималне приносе. Уколико се сеје на истој парцели годину заредом умањује род за 30 одсто. Град и суша могу да јој нашкоде, али ове године, иако је сушна, са приносом од 2.000 килограма по хектару ( прошле године 2.850), он је више него задовољан и себе сврстава у рекордере у производњи ове житарице на српским просторима. Прича да је на појединим парцелама биљка израсла до метар и 80, а из литературе му је познато да је једино у некадашњем Совјетском савезу хељда расла до два метра уз принос од три тоне по хектару. Код нас, узгајивачи хељде на Пештеру и Златару немају принос већи од једне тоне.

Живановић од 100 килограма зрна добије 80 килограма брашна. Зрно меље у манастирском млину и добија брашно без примеса. Брашно се користи за справљање хлеба и пецива. Покушао је да се договори са неколико пекарских кућа да му откупе брашно али сви увезли концентрат од хељде, зато што је  јефтинији. Наши људи нису навикли да у исхрани користе хељду па ни продавницама здраве хране, тренутно, не могу да се продају велике количине. Од почетка године од 10 тона брашна успео је да прода само 600 килограма. У домаћинству Живановића, међутим, ова житарица се одомаћила. Од ње припремају палачинке, уштипке, хлеб, гибаницу, кифлице... И цена брашна је повољна. Килограм   продаје за 180 динара, додуше, још увек није као у Црној Гори где је цена четири евра, али се не жали.

Елитно семе хељде Ђорђе Живановић увезао је из Словеније и за килограм плаћао четири евра и 30 центи. Са 400 килограма засејао је четири хектара и добио 11 тона и 820 килограма зрна. Ове године засејао је скоро седам хектара, па процењује да ће, ако све буде како треба, у залихама имати здравог и квалитетног семена за наредне три године -  ако хоће може да засеје и 200 хектара.

А перспектива? Е, да не види рачуницу у овој производњи Живановић не би ни радио. Прве две три године не може ни да очекује  велику добит, поготову ако планира већу производњу, али касније... биће, зато што и он верује да је хељда биљка будућности.                  М.С.А.

РАЧУНИЦА

Да би хељдом засејао хектар земље Ђорђе је морао да „баци" 100 килограма семена. Ако је семе 2,5 евра, значи да је морао да плати 250 евра. Обрада, орање, фрезерирање, сетва и ваљање коштају више од 200 евра. Да би се пожњео хектар хељде комбајн кошта око 7.000 динара. Укупна улагања су 600 евра. Ако је принос са једног хектара две тоне, на већу површину била би добра добит.

Институту за воћарство због дуга од 15 милиона динара онемогућен рад

БЛОКАДА ИНСТИТУТА

Рачун Института за воћарство у Чачку блокиран је 6. септембра због 15 милиона дуга. Толико је Решењем општинског суда у Чачку Институт обавезан да исплати ранијим власницима на име коришћења парцеле од 1,5 хектара у љубићу. Пошто Институт тај новац нема, а за обештећење наследника не може да отуђи никаква средства, помоћ очекују од српске Владе. Због блокаде рачуна запослени у овој установи су без плата од јуна.

Спорна парцела, воћњак у љубићу, одузета је ранијим власницима 1953. године као општенародна имовина и дата Институту на коришћење. Уговором о размени непокретности Институт је 1961. године поменуто земљиште разменио за друго, ради укрупњавања поседа, а воћњак је, затим, претворен у градско грађевинско земљиште. Пошто је Комисија за враћање земљишта одлучила још 1997. године да парцела буде додељена наследницима, односно да они за њу добију новац, руководство Института у два наврата обраћало се Дирекцији за имовину Републике Србије. Институт је најпре понудио наследницима друго земљиште да одустану од поступка, а затим од Дирекције тражио одобрење да прода земљу како би обештетио наследнике  - али у оба случаја остали су без одговора.

На основу одлуке Општинског суда, коју је потврдио и Окружни, Институт је обавезан да ранијим власницима на име одузете земље, са каматом и судским трошковима, исплати укупно 15 милиона динара.

- Све се завршило правоснажним извршним решењем које је Институт довело до блокаде. Наследници су искористили своје право о принудној наплати, што је немогуће из средстава Института. То су око шест бруто плата, не рачунајући трошкове које установа има у свом пословању - објашњава в. д. директора Института др Радосав Церовић.

Др Церовић подсећа да је по закону Институт први на реду да исплати накнаде наследницима, али он не може отуђити никаква средства пошто су власништво државе и њима располаже влада. Затим долази општина, али у њеном буxету нема средстава за то. Коначно, трећи исплатилац је држава.

На основу обављених разговора са одговорним министарствима у Институту се надају да ће накнаде наследницима бити обезбеђена из буxета републике. У међувремену ова научна установа светског ранга захтевала је почек од 90 дана како би Институт могао да функционише до разрешења ситуације. Др Церовић потврђује за „Глас" да ових дана очекује деблокаду рачуна Института, али да проблем и даље остаје.                                  М.С.А.