Чачански издавач  "Легенда" на 52. Сајму књига у Београду

ПРАЗНИК ПИСАНЕ РЕЧИ

Једина издавачка кућа из Чачка на 52. Сајму књига у Београду и ове године била је К.Д. "Легенда". У мају 2007. овај издавач прославио је и свој јубилеј, десет година постојања и рада. Толико пута "Легенда" се са својим штандом појавила и на Сајму књига. И Градска библиотека већ традиционално организује колективну посету "највећем вашару" или највећем храму писане речи, како год га звали, овогодишњи Сајам књига посетило је око 200.000 љубитеља писане речи. Од Драгана Бисерчића, власника и уредника ове издавачкје куће сазнајемо да је за овогодишњи Сајам припремио 26 нових наслова, а у току године објављено је укупно 40. љути се што је, упркос великом броју нових књига, од Савета сајма добио малу штанд, тек 14 метара квадратних. Али, то није била сметња да овај штанд буде и добро посећен, бар за оно време коме можемо посведочити. Прошле године "Легенда" је била 23. издавач у Србији по броју нових књига објављених у току једне године, ове године је на 50. месту. За десет година објављено је укупно око 300 наслова.

На полицама К.Д. "Легенда" нови наслови. Међу њима и књиге чачанских аутора, али и ексклузивца Оскара Фрајзингера, писца и политичара из Швајцарске коме је чачански издавач објавио роман "Спирала шаха". Аутор је књиге потписивао прошлог петка. Од чачанских аутра највише наслова потписује Владимир Димитријевић. У библиотеци "Светиње" објављене су му књиге: "Шта значи бити хришћанин?", "Црква од истока и тајна запада", "У свету лажних пророка" и "Ако нема Бога све је дозвољено". У Истој едицији књигу "Манастир Никоље" заједно су објавили Данијела Ћирковић и ОШ "Степа Степановић" из Горње Горевнице.

У библиотеци "Специјална издања" Чачанка Рада Пауновић пише "О другима и о себи", Верица Тадић објављује своју награђену књигу "Кристина и Блаж", Борис Капетановић "Кратке приче". У истој едицији роман Виктора Николајева "Који живи у помоћ Вишњега" превео је Драган Бунарxић, а Миодраг Лукић потписује роман "Хијене". У едицији "Зрно соли" Дубравка Миљковић и Мајда Ријавец из Загреба пишу Психологију позитивне особе - "Ко су добри људи?". У "Малој класичној библиотеци" објављен је историјски роман "Проклета Јерина" професора Видана Николића из Ужица. Избор поезије "Светлост у брдима" пише Верољуб Вукашиновић.

Ударним насловима ове године Бисерчић истиче романе Маје Милосављевић "Ја сам била нормална девојка", "Дивљи људи" Милоша Мијатовића и "Врело месо" Милице Благојевић Јанковић. "Легенда" је публици понудила и ранија издања чачанских аутора Миленка Пајића, Владана Стевановића Ћидовца, Гордане Гајовић Зиндовић, Александра Лончаревића и Бранимира Бађе.

На штанду Народне књиге биле су и нове књиге Миленка Пајића. Неки дистрибутери нудили су Медицинску књигу из Чачка, највише су куповали библиотекари, а профитирали писци који су код својих издавача потписивали нове књиге. На штанду "Легенде" најпродаванија књига је и даље "Исповест из харема".

З.Л.С.

Серија предавања у Гимназији

О ЗНАЧАЈНИМ СТВАРАОЦИМА

Заокружавајући прославу јубилеја Гимназије, професори ове школе су, под геслом "170 година негујемо вредности", осмислили и припремили серију предавања о "српским ствараоцима који су својим животом и радом успели да их остваре".

Прво предавање, о познатом српском филозофу Божи Кнежевићу, који је извесно време радио у овој школи, одржао је , 22. октобра, Иван Ружичић, садашњи директор Гимназије, иначе професор филозофије. О преводиоцу руске књижевности на наш језик Јовану Максимовићу 5. новембра говориће Јелена Ковачевић, професор руског језика у пензији, док ће 26. новембра живот и дело Илариона Руварца, родоначелника српске критичке историографије представити професор историје Драгица Лазовић и историчар Срђан Милошевић. Предавање о филологу Ђури Даничићу 3. децембра ће одржати професор књижевности Дејан Крунић, а 17. децембар резервисан је за предавање о филозофу Ксенији Атанасијевић, које припрема Радмила Радмилац, професор филозофије у чачанској Гимназији.

Предавања о ствараоцима чије су животе обележили слободно изражавање мишљења, борба за истину и "одвајање од просечности", посетиоци могу да прате у учионици број 19, која је поводом јубилеја прерасла у спомен - собу школе и свечану салу, и почињу у 19 сати.                                                                       Е.В.

У складу са чланом 61. став 3. Закона о планирању и изградњи ("Сл.гласник РС" бр. 47/2003, 34/2006), Општинска управа за урбанизам, изградњу, стамбене и комуналне послове општине Чачак, оглашава

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

дана 05. новембра 2007. године

У р б а н и с т и ч к о г   п р о ј е к т а  п р е п а р ц е л а ц и ј е  кат. Парцела број 1429, 1437/4 и 1427/6 КО Чачак

за потребе легализације пословног објекта

у Чачку

1. Плански основ за израду Урбанистичког пројекта за кат. Парцеле број 1429, 1437/4 и 1437/6 КО Чачак је План детаљне регулације "Локације 1" измене и допуне ДУП-а "Палилула" у Чачку ("Сл. Лист општине Чачак" број 5/2003).

2. Основни циљ израде урбанистичког пројекта је да се изврши препарцелација и формирање две грађевинске парцеле за потребе легализације пословног објекта, инвеститора "Виза некретнине" Д.О.О. Чачак. Корисници кат. Парцеле 1429 КО Чачак су "Виза некретнине" Д.О.О. Чачак, "Сеол" Д.О.О. Чачак, Пушељић Катарина, из Чачка, Пушељић Радомир, из Чачка и Драгићевић Биљана из Чачка. Корисник кат. Парцела 1437/6 и 1437/4 КО Чачак је Општина Чачак.

3. Урбанистички пројекат ће бити изложен на јавној презентацији у просторијама Општинске управе за урбанизам, изградњу, стамбене и комуналне послове општине Чачак, трећи спрат, соба број 6, дана 05.новембра 2007.године од 8-14 сати уз  присуство представника стручне службе.

4. Општинска управа за урбанизам, изградњу, стамбене и комуналне послове општине Чачак, након обављене јавне презентације урбанистичког пројекта, у складу са одредбама члана 61. став 3. потврдиће да је исти израђен у складу са урбанистичким планом а по претходно прибављеном мишљењу Комисије за планове.

5. Наведени оглас о јавној презентацији објавити у листу "Чачански глас" АД Чачак, од 02.новембра 2007.године.

Изложба Божидара Плазинића "Паралелни свет"

САЧУВАНО У ПРИВАТНИМ КОЛЕКЦИЈАМА

Педесет пет година постојања и рада Народни музеј обележио је и самосталном изложбом ликовног уметника Божидара Плазинића, коју је прошлог петка у Галерији музеја отворио доајен наше ликовне критике Ђорђе Кадијевић. Плазинић активно учествује у ликовном животу земље од 1978. године, излажући на укупно 536 самосталних и колективних изложби у земљи и иностранству, на годишњим изложбама, изборима критике, бијеналима и тријеналима. Од 2001. године има статус истакнутог уметника. Оснивач је и власник Центра за визуелна истраживања и развој визуелне културе "Круг". Радио је на конзервацији и рестаурацији 57 споменика културе, од средњовековних манастира до позоришта у Сарајеву, истакла је у име организатора, Делфина Рајић, директор музеја.

Светску репутацију Плазинић је стекао излагањем својих радова широм бивше Југославије, али и у Атини, Сао Паолу, Вроцлаву, Паризу, Софији, Амстердаму, Колорадо Спрингсу, Кремони, Ламији, Хошију, Токију, Кјоту, Јокахоми, Базелу, Шумену, Бопалу... Изложбу "Паралелни свет" чини више од 20 слика које су први пут изложене и монументални рељеф-крајпуташ, настао пре петнаестак година, данас власништво кошаркаша Драгана Кићановића.

Отварајући изложбу Ђорђе Кадијевић је нагласио да су ови радови чудом сачувани захваљујући првенствено томе што су се налазили у туђем власништву. Чине је радови из најраније стваралачке фазе уметника, "које је он у својој уметничкој еволуцији заборавио и помало и потценио, и што је својствено уметницима, чак помало и презирао, тако да је не мали број радова из ове фазе, старе више од две, па и три деценије, Плазинић чак и физички уништио, сматрајући да су то дела која немају вредност" приметио је критичар.

- Кад погледате ове радове одмах схватите да даровити људи никада нису почетници.  Занимљиве и збуњујуће фигурације, предметни изрази и једна врсте софистикације садржине, ове слике чине загонетном. На њима се налазе многи орнаменти који су врло експресивни и чулно делују, а немају никакво предметно тумачење, зато су одлике овог сликарства асоцијативност, јака композиција и колористички ефекти. Када се боље сагледају види се да ове слике немају никакве везе са конкретном стварношћу, а то није ништа ново за уметност. Циљ уметности никада није била нека материјална истина у односу на стварност такву каква јесте. Када би уметност приказивала стварност каква јесте, она би била излишна, јер онда би била довољна сама стварност. Уметност говори о ономе што осећа уметник који ту стварност тумачи - рекао је поред осталог Кадијевић и упутио на мисију коју слике имају у суживоту са човеком. "Сви ћемо ми проћи, ове ће слике остати", каже критичар. 

Оцењујући његово уметинчко ангажовање Кадијевић је са жаљењем нагласио да Божидар Плазинић није само уметник, већ и велики културни активиста коме овај град "не узвраћа на одговарајући начин, јер он задужује не само Чачак, већ и читаву Србију".

Плазинић је истакао да ове слике за њега имају двоструко значење и захвалио онима који су их куповином сачували и помогли му да тим средствима у одређеном периоду реализује велике изложбе у иностранству и на тај начин постали његове мецене.

- Изложбом "Паралелни свет" сам хтео да им се одужим. Ове јесени и идуће године навршава се 30 година мог активног учешћа у ликовном животу наше земље, па сам хтео да серију изложби започнем баш овом. Пошто је изложба посвећена и 55. години рада Народног музеја хтео сам да се музеолошки понесем и да мој  својеврсни "приватни музеј" представим ликовној публици која ме не зна у овом светлу - рекао је Плазинић.

Своје песме је читао млади Јевђеније Јулијан Димитријевић, а књигу "Трубачка будилица" у знак сећања на далеке 70-те када је аутор био и члан Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева, Плазинић је примио од свог некадашњег професора Нике Стојића.                                                 З.Л.С.

АНТОЛОГИЈЕ, КОЛЕКЦИЈЕ, ПРИЗНАЊА

Уметничко стваралаштво Божидара Плазинића заступљено је у 18 енциклопедија и историја уметности у земљи и иностранству. Добитник је 26 награда из области визуелних уметности, наводимо неке: Медаља за сликарство на 18. Међународној изложби Де Лутеце у Паризу 1987. године; Награда за сликарство на Октобарском салону у Београду 1997. године; Гран при на међународној изложби у Јагодини 1999. године, Златне медаље на изложби "Пролећно анале" у Чачку  2000, Октобарске награде града Чачка 1997. и других.

Дела Божидара Плазинића налазе се у свим значајнијим музејима и галеријама бивше Југославије: Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности у Београду, ХАЗУ у Загребу, Уметничкој галерији "Надежда Петровић" у Чачку,  Народном музеју у Сомбору, Завичајном музеју Равне на Корошкем, Равне Словенија, Народном музеју у Нишу и другим.

Представљен роман Дојне Галић Бар, америчке списатељице српског порекла

"АНА ЛИ" ЈЕ ПОБЕДИЛА СЕБЕ

Дојна Галић Бар, списатељица и неуропсихијатар из САД, прошлог уторка, први пут је гостовала у једном српском граду, а да то није Београд. Представљање њеног четвртог романа "Ана Ли" организовао је у Чачку Огранак Српског сабора "Двери" у намери да приближи српску књижевност која настаје у дијаспори, а није правилно вреднована у корпусу националног писаног стваралштва. О књизи су говорили у име издавача Петар Арбутина, рецензент, критичар и главни уредник Графичког атељеа "Дерета", професор Владимир Димитријевић и Бошко Обрадовић, главни уредник часописа "Двери српске".

Дојна Галић Бар потиче из старе породице Хаxи Галић са Космета, неки од предака, подсећа, били су игумани у Дечанима. Рођена је у Букурешту, где је њен отац службовао уочи Другог светског рата. Завршила је Медицински факултет у Београду, а специјализирала психијатрију у Паризу и Чикагу. У САД живи већ 54 године и не воли да каже да је емигрант. Са супругом, америчким сенатором Вилијамом Баром, који је недавно преминуо, основала је и била директор три специјалистичке клинике у САД. Предавач је на Универзитету Илиноис, где у Xолијету и данас има активну приватну ординацију кроз коју је прошло на хиљаде избеглица из бивше Југославије. Аутор је бројних стручних прилога и студија за медије, али потписује и четири књиге, четири културна моста која спајају српску домовину и савремени свет. Космополита је, пропутовала је планетом, истински је заљубљеник и познавалац културног наслеђа човечанства, школовани пијаниста, сликар...

За романе "Анђели без лица" (2004) и "Плави голуб" (2005) које је издало Удружење књижевника Србије добила је признање Академије "Иво Андрић" за посебан допринос књижевном стваралаштву српског народа 2005. године и јубиларну медаљу УКС поводом стогодишњице књижевног удруживања у Срба. Исписује потресне породичне и историјске хронике, чиме је створила својеврсну српску верзију породичних романа. Роман "Звона и ветар" (2006) наставак је потраге за породичним коренима и духовним идентитетом, а утемељен је као и претходни на аргументима и историји богатог живота њене породице. У последњем роману "Ана Ли", који је представљен и на овогодишњем Сајму књига, Дојна Галић преиспитује изопачено хришћанство отеловљено у тоталитарном култу секте Шејкера, анализира у психолошким нијансама верску кризу заједнице, зло и страдање због негативне утопије коју намеће необразована жена која себе проглашава месијом... Списатељка констатује да је "највећа болест човечанства заправо сумња у Христову моћ". За овај роман Дојна Галић је ове године добила највише признање Академије "Иво Андрић" за животно дело.   

Владимир Димитријевић је истакао да из овог романа, који покреће низ значајних питања култа вође можемо осетити дамаре једне епохе. Претензије на "апсолутну чистоту" јунакињу ове приче одводе у другу крајност. Дојна Галић је показала како нежношћу и одржавањем сећања дух утопије и "насилног утеривања среће" може да буде побеђен. Петар Арбутина је устврдио да је Дојна Галић "емигрантски писац који мисли на српском", а у последњем роману успева да проникне у дубину бића и да то биће на вешт начин и осуди и ослободи.                                          З.Л.С.

ДОЈНА ГАЛИЋ БАР ИМПРЕСИОНИРАНА

- Само четири пута сам била у Београду, а уредник мојих књига Предраг Драгић Кијук ми је рекао да обавезно дођем у Чачак и да слушам како овде лепу мелодију има мој српски језик, кога ја још увек учим. Овде је заиста Српска света гора... У писању књига ми је невероватно много помогла моја професија, ја још нисам зрео писац, али ми је укупно животно и верско искуство помогло и у писању и кроз живот. Моји прадедови су били игумани, тако да ми је то у коренима. Верујем да је Бог желео да своју веру која ме је спасла пренесем ина неким начин и читаоцима. не да од њих направим вернике, него да и они мало размишљају о својим судбинама и можда пронађу своје одговоре. Ја сам их нашла. У писању, у сликању, у пријатељству које сад стварам у својој домовини. После 54 године осећам да сам ту и као да никада нисам ни отишла.