Чачани у Београду

ДУШАН ЦОГОЉЕВИЋ,

 члан Извршног одбора Удружења Чачана у Београду

МОРАЛНА ЈЕ ОБАВЕЗА ПОМОЋИ ЗАВИЧАЈУ

Рођен је у Београду, али се више осећа Чачанином, каже, него многи који су рођени у овом граду. Отац му је из Горачића, мајка из Слатинске бање. Иако је само школске распусте проводио у селу, Душан Цогољевић често долази у Чачак. Десетак година је активан у Удружењу Чачана у Београду и сматра да је морална обавеза сваког човека потеклог из овог краја да помаже свој завичај. Завршио је Економски факултет и 30 година био на најодговорнијим функцијама у компанији „Југодрво", из које одлази крајем новембра 2005. године са функције специјалног саветника генералног директора. У међувремену је био и сувласник дневног листа „Балкан". Један је од оснивача и заменик директора, али и професор Више пословне школе која од 2005. године има седиште у Чачку. Посветио се овом послу заједно са својим пријатељима и „земљацима".

- Мене за Чачак везује посао, али и емоције. Направио сам и кућу у Горачићима, чак сам играо и за Фудбалски клуб „Јелица" из овог села. Корени су оно што обавезује. Сматрам да Удружење Чачана у Београду мора да уложи више напора да помогне овај крај. Волимо да једемо и да пијемо, да се дужимо, али, мало се прихватамо посла - примећује Цогољевић.

Он сматра де би и у самом Удружењу требало одредити начин на који ће се помагати родном крају. Као приоритете истиче куповину неколико компјутера за децу са села и сеоске основне школе, или и најталентованије у Чачку. Сагласан је да би при Удружењу требало формирати фонд који би омогућио и друге видове помоћи завичају. Али, и подсећа...

- Преко Више пословне школе ми већ помажемо младима овог града. Оснивачи школе су Чачани, све то смо могли да урадимо и у Београду, али желели смо да то буде Чачак. Дајемо стипендије најбољим студентима, најбољем спортисти, али и студенту чије материјалне прилике не дозвољавају да подмири школарину. Атлетичар Душан Маркешевић из Пријевора је наш стипендиста. Ових дана запослићемо у Чачку и два најуспешнија студента ове школе - каже наш саговорник.

На питање како ће кадрови ове образовне установе помоћи чачанској привреди, Цогољевић одговара да гаранције за то даје и изузетан професорски кадар. Двојица предавача су директори познатих банака, а трећи ради у Народној банци Србије, у којој студенти могу и практично да се упознају са методологијом рада и свим актуелним збивањима у банкарским пословима.

У овој школској години у Основној школи у Горачићима Виша пословна школа и Душан Цогољевић опремили су комплетно један информатички кабинет, обезбедили реконструкцију једне учионице и набавили 18 компјутера. Из личних средстава финансираће и ангажовање професора информатике и енглеског језика за око 150 ученика ове школе.

- Жеља нам је да и деца у селу, за које знамо да у Србији полако одумире, иду у корак са временом и потпуно припремљена уписују средње школе. Поред тога, обезбедили смо и реквизите за забавни парк недалеко од цркве у Горачићима, трудимо се да урбанизујемо  село, а помагаћемо и друге сеоске школе у чачанском крају. То би требало да буде једна од основних улога Удружења Чачана у Београду - каже Цогољевић.

Осим тога, наш саговорник истиче да би морала да се развије чвршћа спрега и сарадња међу успешним привредницима Чачанима из Београда и из Чачка, која би резултирала новим пословима и отоврила нова радна места за младе људе овог краја.

- Нажалост, ипак је много тешко бити свој на своме. Сву своју енергију ћемо уложити у афирмисање школе од које желимо да направимо репрезентативну установу, и поручујемо свима који потичу из овог краја да буду што успешнији у својој средини и никада не забораве своје корене - рекао је на крају помало носталгично Душан Цогољевић, одлазећи убрзо поново у Београд.            З.Л.С.