| Град |
Председник општине Велимир Станојевић:Најбоље ће нас оценити грађани на изборимаГОДИНЕ КОЈЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ ЖИВОТПрво јесење заседање Скупштине општине демантовало је појединце који су још од фебруара, када је због изласка представника ДС-а из већинског скупштинског табора “уздрмана” владајућа коалиција, наговештавали кризу у раду локалног парламента. Све одлуке донете су већином гласова, а за ребаланс буxета изјаснили су се и неки одборници опозиције, свесни чињенице да су у срединама из којих долазе, управо буxетским средствима изграђени значајни комунални и инфраструктурни објекти.Ово уверење, своје виђење последње седнице СО, неких актуелних градских збивања, предстојећих избора, истакао је у разговору за “Чачанки глас” Велимир Станојевић, 3. октобра, управо на на дан када се навршило три године од његовог ступања на дужност првог човека општине. За разлику од појединица који су гласали за први овогодишњи ребаланс буxета, остали одборници опозиције су ову одлуку жестоко критиковали. Да ли је за то било и оправданих разлога ? Чињеница да је први ребаланс општинског буxета предложен тек на почетку последњег квартала, пре говори да је он прилично добро планиран, него да се општинсака каса слабије пуни, што су на последњем скупштинском заседању тврдили неки опозициони одборници. Као и претходиних, и ове године је прилив средстава био најмањи у првом кварталу, али судећи по аналитичким показатељима, највећи приходи се очекују на крају године, тако да ће и буxет, уверен сам, бити реализован око 90 одсто. Опозициони одборници са једне стране критикују општинско руководство што се није изборило да Чачак добије више такозваних трансферних средстава, а са друге, тврде да он постаје задужена и издржавана општина ? - Током протекле четири године, увек приликом скупштинских расправа о ребалансу буxета, објашњавали смо одборницима појам услуге по уговору. Слична ситуација је и када је реч о трансферним средствима. Уколико општина добије више пара, трпимо критике да је Чачак издржавана општина и обратно - ако нема довољно трансфера, општинско руководство бива проглашено за неспособно. Ми смо са већином министарстава имали изузетно добру сарадњу и захваљујући њој реализовали смо значајне пројекте. Битно је да су одборници били “неподељени” када сам поднео извештај о важним стратешким општинским и регионалним пројектима којима је општина конкурисала за средства из НИП-а. Да ли ће неке критике, без обзира што их упућују опозициони одборници, бити уважене приликом креирања буxета за 2008. годину ? - Значајну новину у одлуци о буxету за наредну годину представљаће две нове позиције, на којима ће бити планирана велика средства. Реч је о финансијском учешћу општине за пројекте који ће бити финансирани из НИП-а. Уколико буду прихваћени сви наши предлози, локална заједница ће, поштујући критеријуме Владе Србије, морати да издвоји око 400 милиона динара. Осим тога, морамо планирати и средства за обележавање великог јубилеја - шест векова од првог помена имена града, и то не само за програмске садржаје и манифестације, већ и за градњу капацитета и објеката које Чачак заслужује да добије поводом обележвања овог значајног јубилеја. Колико су оправдане сумње да и републичка средства у Чачак стижу захваљујући “везама” са Новом Србијом, а и да се општинске паре усмеравају у средине у којима живе одборници из владајуће коалиције ? - Не могу да не кажем да смо имали најбољу сарадњу са Министарством за инфраструктуру, али и да Министарство за просвету никада није уложило у Чачак средстава као током последње две године. И Министарство здравља је инвестирало велика средства у адаптацију дечјег диспанзера, домова здравља и Болнице. Неосноване су и приче да је министар Илић опредељивао паре у средине у којима има највише гласача Нове Србије. Примери за то су улагања у градњу објеката у Парменцу, Миоковцима, Прељини, Лозници, у које су републичка средства пристизала на основу наших динамичких планова. У јавности се у последње време често чује да у Чачку, некадашњем “привредном чуду”, привреда посустаје и да општину, због лошег амбијента за пословање и високих локалних дажбина напуштају неки угледни привредници. - Ту причу поновили су и опозициони одборници, коментаришући на тај начин податак о смањењу буxетских прихода од пореза на зараде. А можда је само направљена грешка приликом планирања ових прихода. Пласира се често и информација да привредници одлазе из Чачка, а нико неће да каже ко су ти људи. Један међу њима је написао и писмо одборницима, а ено га “седи” у Миоковцима и ради. Неко, ко из Чачка оде у Београд, вероватно је превазишао локалне оквире, па жели да се послом бави у престоници. Нетачне су и тврдње да појединце из општине “терају” високи намети, јер поређењем такси, фирмарина, види се да они у Чачку нису највећи. Насупрот томе, нико не каже да је овај град примамљив за потенцијалне инвеститоре, међу којима је и неколико странаца са којима сам разговарао прошле седмице. Депонија је “вечита” тема коју скупштински одборници експлоатишу такорећи на свакој седници. - Први пут за последњих 15 година неко је са скупштинске говорнице могао да каже да је започета градња депоније. Раније су појединци критиковали предлог да она буде подигнута на плодној моравској земљи, сада због тога што ћемо возити смеће на локацију удаљену 50 километара. Заборавља се да је та одлука донета много раније, да се држава залаже за концепт регионалног управљања комуналним отпадом и да смо се и ми “укључили” у ту причу.Чињеница је да је било одређених проблема организационе природе и политичких промена у ужичкој општини, који су успорили све активности. Управо због неповерења и сумњичавих појединаца, планирамо да организујемо “екскурзију” и одборницима на лицу места покажемо да је дефинитивно започета градња депоније “Дубоко”. Прво јесење заседање Скупштине општине демантовало је појединце који су наговештавали кризу у раду локалног парламента. Чини се да се владајућа коалиција учврстила и да се после отворене подршке неколико одборника СРС-а више неће постављати питање кворума ? - Излазак ДС-а из владајуће коалиције у фебруару ове године и “обарање” кворума на неколико седница, наговештавали су кризу у раду локалног парламента. На последњој седници, међутим, није било таквих покушаја, а за ребаланс буxета гласали су и неки одборници СПС-а, што не би требало да наиђе на осуду у странци, јер је реч о људима из месних заједница у којима је у овој години, захваљујући буxетским средствима, доста урађено. Нема дакле речи ни о каквим “трансферима”, одборницима “прелетачима”, или о високој цени подршке владајућој коалицији? - Нова Србија је у Скупштину “ушла” са 19 одборника и сада их има 19, СПО са четири, колико их има и сада, ДСС са пет. Никаквих ,,трансфера'' и прелазака из једне у другу странку није било, а то што поједине партије имају проблема и што им одборничке групе нису јединствене, не бих желео да коментаришем. Председник Нове Србије Велимир Илић је изјавио да ће избори бити организовани тек на крају следеће године. С обзиром на то да сте његов близак сарадник, имате ли поуздане информације о томе када ће избори бити расписани и одржани? - Познато је да се ДС залаже да избори буду одржани до краја ове године, а да коалиција ДСС-НС сматра да је у овом тренутку најбитније питање статуса Косова. Претпостављам да они неће бити до краја ове године, односно да ће покрајински и локални избори уследити наредне године. Сматрам да би председнике општина и градоначелнике требало бирати као и до сада, непосредним изјашњавањем грађана. Међутим, Устав је јасан: носиоце извршне власти у јединицама локалне самоуправе бирају одборници. Хоћете ли се на следећим локалним изборима кандидовати за првог човека општине. Колико је то страначка, а колико лична одлука ? - О томе ће сигурно странка одлучити, али пре тога ћу и ја сам морати добро да размислим о цени ангажовања на овој функцији. Реч је о четири године које и буквално промене живот једног човека. Избори су у сваком случају веома битни, не због броја освојених гласова, већ због тога што грађани на најбољи начин оцењују шта је и како ко урадио. М.Н. Да шеталиште не буде кафана !Радови на градском шеталишту ће највероватније бити завршени до краја новембра, како је уговором између инвеститора и извођача радова и предвиђено. - Нећемо дозволити да шеталиште буде једна велика кафана, већ ћемо инсистирати да на пролеће буду отворене само оне баште које буду испуњавале строге урбанистичке услове. Нећемо се обазирати на то ко је власник локала, већ ћемо инсистирати да свако добије одређени простор и на њему постави предвиђени број столова, да би шеталиште заиста било шеталиште - обећао је председник Станојевић. ,,Очекивали смо брже промене"Када са дистанце од седам година размишља о 5. октобру 2000, председник Велимир Станојевић каже да ће тај дан памтити читавог живота и да би му било жао да није учествовао у рушењу режима Слободана Милошевића, али да је, као и већина грађана, очекивао да ће се промене брже дешавати: - Очигледно је да је, ипак, морало овако, јер ако направимо пресек и сетимо се како смо живели 2000. године и како живимо 2007, морамо признати да постоји одређени напредак. Није реч о напретку који грађанима Србије омогућава да много боље живе, али је направљен значајан помак. Током ових седам година, међутим, морали смо сви да се мењамо и да се прилагођавамо новим трендовима живота и то не само они који воде државу и општине, већ и сви грађани. БРАНИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ,Чачанин из МадридаДА ЧУВАМО ОНОШТО ИМАМОБранислав Ђорђевић, новинар, преводилац и писац је Чачанин који не може да замисли да бар једном годишње не дође у завичај. У Мадриду живи већ 15 година. Срећемо га у Градској библиотеци као госта књижевне вечери на којој су представљене његове књиге, а био је и посредник шпанском песнику Дијегу Виљени Валверде када је долазио као гост Дисовог пролећа ове године у Чачак. У Шпанију је, каже, отишао случајно. Боравећи код пријатеља из детињства, такође Чачанина, сликара Миодрага Колба, који живи на Канарским острвима већ 30 година, заљубио се и оженио. Није променио ни веру ни држављанство, нити намерава, зато што су тренутни закони у Шпанији такви да би морао да се одрекне српског, а он то не жели. Завршио је Факултет политичких наука у Београду. Сарађује у “НИН-у”, “Европи” ,”Политици”. Са шпанског је на српски превео више књижевних дела и наслова историографије. Објавио је роман “Далека места, непознати људи” 2001. и књиге “Демократске промене у Југославији”, а у издању “Чигоје” ускоро ће бити објављена и нова едиција његових превода под називом “Хиспаника”. О културним феноменима данашњице и преводилачком раду Бранислава Ђорђевића говорили су професор др Чедомир Чупић и Жарко Чигоја. Док смо разговарали у просторијама Градске библиотеке, супруга Кармен се шетала поред Мораве. Како се једна Шпањолка осећа у Чачку, нашој балканској вароши? - За Кармен је Србија јако занимљива, све зелено, вода, шума, све плодно и питомо. Кад год путујемо, увек путујемо споредним путвима, а не ауто-путем и увек она инсистира да то буду села, њу импресионира као изгледају домаћинства, уопште природа. Попели смо се на врх Овчара, посетили све манастире. Она је микробиолог, али је фасцинирана нашим манастирима. Не говори баш добро српски, али њен план је да кад се пензионишемо живимо у Чачку. Осим што преводите са шпанског на српски, постоји ли интересовање за српску литературу у Шпанији? - Не, не преводим, али активно радим на томе да шпански издавачи издају књиге српских писаца. Успео сам да се издају комплетна дела Данила Киша, радићемо на Селимовићу, а пре неколико година откупљена су ауторска права за девет књига Александра Тишме. Први пут ће после 30 година бити објављене и Андрићеве приповетке. Романи су познати и често се издају, али приповетке нису и то ће се десити 2008/9. године. Тај издавач, “Акантиладо” из Барселоне, дошао је први пут овог пролећа у Србију, водили смо га у Жичу и Студеницу. Успео сам да га убедим да је наша литература веома занимљива, али непозната, и он се и сам изненадио, нарочито је импресиониран Кишом. Кад је ушао у Жичу први пут у марту ове године, после једног сата је изашао и рекао: Никада нисам био у једном религиозном објекту, храму тако малих физичких димензија, а тако велике духовне снаге. Доводио сам у Србију и друге Шпанце, професоре са факултета, чланове Државног савета који су били прошле године на Политичким наукама, ту сам организовао једно предавање о шпанској политичкој транзицији, и чини ми се да они више и боље препознају наше културне вредности него ми. Знам да ми имамо и објективних проблема, али мислим да бисмо могли да одвојимо мало више времена да препознамо то што имамо. Не треба неко из света да нам дође, па да ми тек онда реагујемо. Како тумачите такав однос према сопственој баштини изнутра и споља? - Ради се на томе и споља да ми себе понизимо и поништимо све своје вредности и зато мислим да би требало да пазимо и чувамо то што имамо. То би требало да буде наша борба. То је толико колико је, ни више ни мање, али је наше, одраз наше прошлости, наше историје, наших прадедова, па, ако су они успели да направе нешто тако велико, на нама је да то сачувамо. То наслеђе су и трагови времена, и наслеђа и одраз нашег менталног склопа и тако би то требало гледати. Ово није нека критика, лако је критиковати, али кад је реч о критици требало би ставити све карте на сто. Уз то, 50 до 80 година се овде радило на томе да се то поништи и много је тешко у пет или осам година то преокренути и вратити назад. Али, ако је нешто тешко, не значи да је немогуће и не значи да не треба на томе радити. Значи тешко је, али ајде да почнемо од тог малог, па ћемо после да видимо шта даље. Шта је то по чему Вас Ваша средина у којој живите у Шпанији препознаје? - Највише ме препознају по преводима. А по вокацији, ја ништа у животу не бих радио него бих писао своје књиге. Тренутно пишем два романа паралелно, случајно се тако догодило, али као што сви ми морамо да живимо од нечега и кћерка ми је тамо, Хана је из првог брака, ја преводим и дописник сам “НИН-а”, “Европе” и “Политике”. Разлози су вишеструки. Шпанија је земља која је веома занимљива и нама блиска, а Шпанци о свему пишу књиге. Из те жеље да то приближим пишем чланке за наше листове. Преводим књиге из простог разлога што сам видео колико се ми обострано мало познајемо. Разлози су политички, у време Франка и комунизма, ми са њима последњих 40 година нисмо имали чак ни дипломатске односе, а камоли културне. Према томе остали су нам глобално непознати, иако ми имамо одличних хиспаниста, као што и они имају неколико људи који одлично познају Србију, али само неколико. Зорица Лешовић Станојевић Захваљујући Вама Дисово пролеће је ове године имало интернационални карактер доласком песника Дијега Виљене Валверде у Чачак. Шта Вам је рекао кад се вратио у Шпанију?- Прво није дошао захваљујући мени, него захваљујући Дисовом пролећу у људима који то воде. Нешто што постоји толико деценија има дугорочно деловање. Многи су почели да пишу песме захваљујући Дисовом пролећу. Баш зато што је Дисово пролеће сачувано, ја сам одлучио да нешто урадим у оквиру мојих малих могућности. Познајући свет из културе Шпаније, предложио сам Даници Оташевић да Дијего, иначе директор Сајма књига у Ваљадолиду буде позван. његово одушевљење је толико, да је то просто претерано колико он о свом боравку овде прича. Не престаје да прича о Чачку, о чачанском купусу, каже заиста да ће бити представник чачанског купуса у Европи, о пријему људи овде. Осим тога, кад је видео да нешто траје деценијама у једној малој земљи која је економски слаба, а сви знамо како је, и да то раде обични људи, из жеље и ентузијазма без неке личне користи, као што се то ради у свету на великим манифестацијама, које помажу огромне банке из својих фондова, био је задивљен. Овде се ради нешто сасвим контра, из љубави и жеље се постижу велике ствари. Али, не само то, он је видео да су и стандарди Дисовог пролећа светски. Издаје се публикација, књига аутора, преводе се песме, ЦД се снима са фотографијама и текстовима, оно све што се ради на врхунским манифестацијама у Европи, ради се и овде, али у много тежим околностима. И он је био веома импресиониран манастирима, црквама, природом... Тврди да не претерује, јер је песник и емотивац, човек осећања који то мора да каже. Слушајући њега многи Шпанци су пожелели да доживе исто и зато ће Дијего ускоро организовати и њихов долазак у Чачак... |
| < Претходно |
|---|
 |
