| Политика |
Цесид- ов "Извештај о могућностима за локални економски развоју 16 општина Србије"ДОБИТНИЦИ ИЛИГУБИТНИЦИ ТРАНЗИЦИЈЕ-Најважнији су људи, њихова мотивација и предузимљивост, закључио је ЦеСИД након истраживања спроведеног у 16 општинаЛокални економски развој (ЛЕР) представља систематску сарадњу између локалне самоуправе, привреде и грађанског друштва, ради стварања услова за ефикасније привређивање, а ЦеСИД је током јуна 2007. године у оквиру пројекта “Изградња капацитета локалне средине за идентификовање проблема” (подржаног од стране Олоф Палме Центра) предузео истраживање да би дошао до сазнања колико је ЛЕР заживео у општинама Србије. Истраживањем су обухваћене четири београдске општине, Јагодина, Смедерево, Панчево, Сремска Митровица, Сомбор, Зрењанин, Зајечар, Краљево, Чачак, Лозница, Ниш и Пирот, а уочено је да, упркос заједничких тешких услова за привређивање (политичка нестабилност, корупција, неефикасно судство, административно - правне и спољнотрговинске баријере), неке од њих постижу добре резултате, док друге заостају за републичким просеком. Бавећи се питањем “зашто су неке општине добитници, а неке губитници транзиције?”, ЦеСИД је “прочешљао” више потенцијалних узрока и дошао до занимљивих запажања. Није најважније бити у “правој” странци? Уочено је, на пример, да се већина општина - добитника налази у близини важних путних праваца и да располажу значајним површинама земљишта погодним за развијање индустријских зона, али је евидентиран и пример две општине које леже на истом путном правцу, па једна напредује а друга заостаје у развоју. Слично је и са природним богатствима која “могу да помогну развој, али не и да га аутоматски обезбеде”. Са сигурношћу се може тврдити да су победници у транзицији, у већој меру од губитника, из претходног периода наследили предузетнички дух, велики број малих и средњих предузећа и радњи, образовану и обучену радну снагу, и релативно изграђену инфраструктуру. Када је реч о демократској политичкој култури грађана, стање на терену није потврдило очекивања, јер се испоставило да се “макар половина општина победника може пре сврстати у оне са аутократском него у оне са демократском политичком културом”. Политичка припадност општинског руководства “правој” странци свакако знатно олакшава посао, али бројни су и примери општина које су постигле завидне резултате са руководством које није било у добрим односима са републичком влашћу, а још су бројнији примери локалних заједница у којима се не виде помаци у развоју, иако је власт из редова владајуће коалиције. Динамично општинско руководство - Нарочито тамо где не постоји систем који је уходаван деценијама, а земље у транзицији су пример за то, много тога зависи од мотивације и умешности челних људи у власти - наглашено је у истраживању које садржи и опаску да већина општинских руководстава, желећи да остави траг по коме ће га становници памтити, пажњу поклања великим објектима (мостови, школе, болнице), док су ређа она која “истрајно раде на мање видљивим пројектима који ће на дужи рок довести до бољих услова за привређивање”. Трагајући за одговором на питање “шта је то што раде општине победници?” ЦеСид долази до сазнања да су “победници” општине које су усвојиле став да им је ЛЕР приоритет и улажу у развој индустријских зона, индустријских паркова и бесцаринских зона. Примећено је, уз то, да “победници” у оквиру општинске управе оснивају одељења за ЛЕР, привреду или мала и средња предузећа, да именују општинског менаxера, саветнике за инвестиције и оснивају услужне центре који грађанима, а поготово инвеститорима, помажу да се изборе са административном процедуром. У седам од 16 општина из узорка већ су основане канцеларије за ЛЕР, а у девет општина оформљени су услужни центри. Консултовање привредника, кроз комисије и савете, конструктивна политика локалних јавних прихода, систематски рад на обезбеђивању приступа “јевтиним средствима” (од Владе Србије или донатора) и приватно - јавна партнерства такође спадају у средства којима често прибегавају општине - победнице у транзицији. На крају, а могло би да буде и на првом месту, наведен је значај планирања локалног економског развоја и податак да је десет општина из узорка већ усвојило Стратегију ЛЕР- а или неки сродан документ. Е.В. Одборници СРС-а убудуће неће учествовати у раду Скупштине општинеГЛАСАЈУ КАО ПОЗИЦИЈА,А "ГЛУМЕ" ОПОЗИЦИЈУ !И у животу и у политици важи правило да се не може истовремено седети на две столице, као што је на последње две седнице Скупштине општине покушало да уради петоро, сада већ бивших одборника из Српске радикалне странке, гласајући као позиција, а "глумећи" опозицију. Сви који тако делују и нису прави радикали, оценио је на прекјучерашњој конференцији за новинаре Мирко Муњић, председник ОО СРС-а, нагласивши да је реч о одборницима искљученим из странке, због тога што су прекршили одлуке Општинског одбора и статут партије. Ни један члан СРС-а не сме да делује против интереса оних који су их бирали, јер ће у противном, бити строго кажњени и искључени из странке, рекао је потпредседник ОО Рашко Марковић. Он је подсетио да је захтев ОО СРС-а да СО на последњој седници констатује престанак мандата тим одборницима искљученим из странке, гласало само 13 одборника. Због тога преостала два радикала из бивше одборничке групе ове партије - Верица Станић и Драгослав Танчевић убудуће неће учествовати у "нелегитимном и неуставном раду" локалног парламента, најавио је Марковић. Прво јесење заседање СО протекло у знаку расправе о првом овогодишњем ребалансу општинског буџетаУ КАСИ 90 ОДСТО ПРИХОДАПошто није прихваћен захтев одборника Верице Станић (СРС) да Скупштина констатује престанак мандата одборницима који су искључени из ове странке, што је био повод да она закључи да је “дошло до манипулације изборном вољом грађана” и да је у локалном парламенту “угрожена владавина права”, усвојен је предлог Драгана Васовића (СПС) да надлежни поднесу извештај о водоснабдевању и десетодневној несташици воде, која је задесила Чачак крајем августа. У скоро једночасовној расправи о предложеном дневном реду већина одборника се изјаснила и за предлог др Слободана Ђукића (ДС) да надлежни реферишу којим пројектима је чачанска општина конкурисала за средства предвиђена Националним инвестиционим планом. Председник општине Велимир Станојевић одговорио је на питање на којем је инсистирао Бранко Лазовић ( ГГ “За Чачак”), шта је потребно да Чачак коначно добије статус града ? Речено је да се очекује само да Скупштина Србије усвоји Закон о територијалној организацији, након чега ће Чачак и још 11 општина у Србији бити проглашени градовима. У одлуци о ребалансу буxета првобитно планирани приходи од 2.170.000.000 динара нису промењени, већ су неке позиције повећане, а друге смањене. У “приходној страни” највеће измене претрпели су порези на зараде, који ће бити мањи за око 27 милиона динара, такозвани текући трансфери за 14,7, приходи од приватизације за осам милиона динара. На основу досадашњег и прилива очекиваног до краја године, претпоставља се да ће порез на пренос апсолутних права порасти за 45, порез на имовину за 10, мешовити приходи за седам милиона динара... Ова “додатна” средства пребачена су на позиције водоснабдевање, топлификација и канализација - по 20 милиона динара, за реконструкцију сеоских домова опредељено је још 10, док је Општинска стамбена агенција добила 25 милиона динара. Образложење предлога одлуке о ребалансу које је изнео начелник Милорад Рубаковић, исцрпним информацијама је допунио председник општине Велимир Станојевић, подсетивши да је прилив средстава у општинску касу највећи у последњем кварталу и изразивши уверење да ће и овогодишњи буxет, као, уосталом и онај у 2006. години, бити реализован око 90 одсто. То мишљење, међутим, нису “делили” и одборници опозиције, па је тако Бранко Лазовић, поред осталог, констатовао да је смањење прихода од пореза на зараде упечатљив показатељ лошег стања у чачанској привреди. Он је негодовао што су издвајања за ФК Борац већа од буxетских средстава намењених социјално угроженим лицима, а Жељко Јованчевић (Г17 плус) што нису прихваћени амандмани ове одборничке групе, иако је оцењено да су “на месту”. Надлежне службе морају реорганизовати локалне приходе и појачати њихову наплату, сматра Драган Вучетић (Г17 плус), а Радош Раилић (ГГ “За Чачак”) да су смањени порези на зараде и “трансфери” јер нема посла, новог запошљавања и пореских обвезника. Он је приметио да Чачак све више постаје издржавана општина и да се, уместо да развија привреду, ослања на Републику и политику задуживања. Социјалисти су још приликом доношења одлуке о овогодишњем буxету били “уздржани”, тврдећи да је он преамбициозно креиран и да ће се тешко пунити, подсетио је шеф ове одборничке групе Вељко Неговановић, изразивши бојазан да градња депоније “Дубоко” не тече по плану. Предложени ребаланс не представља само “техничко дотеривање”, већ је последица тешког стања у привреди, оцена је и др Слободана Ђукића (ДС), који је замерио што није предузето више активности у области збрињавања угрожених грађана, ако је већ наглашавано да је буxет и развојни и социјални. Живота Каровић (ДС) је замерио што се средства преливају на позиције које нису биле приоритет приликом усвајања буxета. Одлука о првом ребалансу и прерасподели пара на неким позицијама не представља ни шминкање, нити само техничко дотеривање, већ реално сагледавање прихода и расхода, у години која је била “инвестиционо јака” и у којој би требало реализовати бројне започете инвестиције, одговорио је на бројне примедбе председник Велимир Станојевић. За разлику од извештаја и програма рада Предшколске установе “Радост”, који су прихваћени без примедби и коментара одборника, извештај о имплементацији Стратегије развоја општине изазвао је дугу расправу и критике. њих је, такорећи, иницирао Бошко Петровић, председник Савета за надзор имплементације, устврдивши да су многе активности само започете, односно да нису завршене у предвиђеном року, између осталог, и због тога што није формирана Дирекција за локални развој. Речено је да је још приликом усвајања Стратегије изражена сумња да у општини постоје капацитети за реализацију задатака предвиђених овим значајним документом. Затражен је и финансијски извештај, односно подаци о томе колико су учесници у изради овог документа наплатили своје услуге и одговорност људи и установа “који су на буxету”, а нису обавили поверени посао. Већина реализатора није “у систему општинске управе” и било је потешкоћа приликом координирања њиховог рада, покушао је да одговори на нека питања општински менаxер Велимир Митровић. Он је нагласио да је “у процедури више од 150 активности”, да је започет велики и значајан посао селекције и одлагања комуналног отпада, да су у току припреме за формирање индустријских зона на локацији “Цер” и у љубић пољу и да ће Служба за локални развој почети да ради за петнаестак дана. М.Н. "Зеленило" брине о "Гојковића липи"Одборници су прихватили предлог да предузећу “Градско зеленило” буде поверено старатељство над “Гојковића липом” у Горњој Трепчи, коју је Завод за заштиту природе Србије прогласио спомеником природе. До промене стараоца дошло је после обавештења које је Савка Гојковић упутила Заводу, да због здравствених разлога не може да се стара о том природном добру. Ова одлука била је повод да СО усвоји и предлог Драгана Васовића (СПС) да и гроб војводе Степе Степановића буде проглашен историјским спомеником, о чијем одржавању ће такође бринути “Градско зеленило”. "Затворена конструкција" за депонијуПрви пут после 15 година, надлежни могу да кажу да је започета градња депоније. Реч је о регионалној депонији за девет општина, на локацији “Дубоко” у ужичкој општини, до које је изграђен приступни пут, дужине два и по километра. Осим тога, започети су и грађевински радови (инфраструктурни објекти, интерне саобраћајнице, градња управне зграде), чија је вредност 190 милиона динара, а рок за завршетак је 90 календарских дана, информисао је одборнике председник општине. На пролеће ће бити започето “отварање” првих “ћелија” за одлагање отпада, а крајем следеће године и депоновање смећа. До краја ове године биће потписан и уговор о кредиту од три милиона евра са Европском агенцијом за реконструкцију, намењеном за градњу центра за рециклажу у Ужицу. Вредност целокупне инвестиције процењена је на 12 милиона евра, рекао је Станојевић, нагласивши да је за њу “затворена финансијска конструкција” за ову инвестицију, односно да ће средства, осим од међународних институција и Републике, бити обезбеђена и из НИП-а и буxета општина будућих корисника депоније “Дубоко”. Чачанске луталице у ПожегиЧелници чачанска општине су прошлог петка добили понуду од руководства СО Пожега да учествују у финансирању градње заједничког прихватилишта за псе луталице из градова Златиборског и Моравичког округа. Општина би, уколико прихвати овај пројекат, требало одмах да издвоји 1,5 милиона динара, неопходних за набавку специјалног возила и довршетак неких грађевинских радова. Та средства постоје у буxету и била би ангажована као авансна уплата, тако да би услуге прихватилишта за овдашње псе луталице биле бесплатне у наредној години, рекао је председник Станојевић и затражио од одборника да га овласте да настави преговоре са представницима пожешке општине о финансирању ове заједничке инвестиције. |
| < Претходно | Следеће > |
|---|
 |
