| Село |
Цене кромпира диктира тржиштеРОД КРОМПИРА ПРЕПОЛОВЊЕНИако сезона вађења кромпира још није завршена, председник Одбора за кромпир Заједнице за воће и поврће Србије Ратко Вукићевић процењује да је овогодишњи род за 30 до 50 одсто мањи него лане. Имајући у виду и род у околним европским земљама, цена кромпира сигурно ће бити знатно виша негоп претходних година. Према првим проценама, овогодишњи род је само 15 до 17 тона по хектару и међу најслабијим је до сада. На многим парцелама принос кромпира биће само седам - осам тона по хектару, а кромпира прве класе биће неупоредиво мање него претходних година, јер је суша узела данак, па су кртоле остале ситне. Посебно је велики подбачај у производњи семенског кромпира, због чега су пољопривредни произвођачи у незавидној финансијској ситуацији, па ће се од Министарства пољопривреде тражити да оно сноси трошкове испитивања здравствене исправности семенског кромпира. Иако је у мају откупна цена кромпира за робне резерве била шест динара за килограм, уместо 12, колико је износила почетком сезоне, “Агромобил” из Гуче од понедељка кромпир откупљује за 14 динара по килограму. Кромпир мора да буде екстра класе, без клице, здрав, калибраже преко 50 милиметара и исплаћује се одмах. Према речима Вукићевића, они годишње произведу и откупе око 2,5 хиљаде тона кромпира и снабдевају супермаркете “Метроа” и ланац маркета у Хрватској, због чега овај производ мора да буде изузетног квалитета. Вукићевић очекује даљи али не брз раст цене кромпира. “Слап груп” фабрика у Чачку килограм кромпира у рифузу сорти дезира, кураж и атлантик откупљује по цени од 12 динара. Бивша “Чипсара” ће за потребе прераде током сезоне купити 2,5 тоне. До сада је “Слап груп”, углавном од својих коопераната преузео око 500 тона кромпира, док “Свислајн Таково” килограм кромпира у рифузи, за прераду, плаћа 11 евроценти. Пошто кромпир још увек не можемо да извозимо у земље ЕУ, Србија га извози углавном у Црну Гору по цени од 14 до 15 динара, док је килограм кромпира на тамошњој пијаци достигао цену од 30 центи. М.С.А. ДОБРА РОБАИМА ЦЕНУЗоран Драговић је један од "јачих" пољопривредних произвођача у Заблаћу. Иако је, како каже, са кромпиром прошле године доживео "фијаско", ове године засејао га је на 13,5 хектара. Због цене, која је по њему задовољавајућа, планира да прода две трећине овогодишњег рода, а само трећину, од око 12 тона, намерава да ускладишти за пролеће. На београдском кванташу црвени кромпир продаје за 22 динара по килограму, а бели за 25. За откупну цену каже да је "солидна", јер нема паковања, ни складиштења, па је "два динара тамо овамо занемариво". За наредну годину Драговић планира да прошири производњу, јер је управо набавио систем за наводњавање, који ће му, како очекује, повећати приносе, а половину новца рефундирати држава. Калцификација киселих земљиштаО ТРОШКУ ДРЖАВЕ, АЛИ НА ПОЧЕКВлада Републике Србије и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и ове године донели су уредбе о коришћењу средстава за контролу плодности и за калцификацију киселог обрадивог пољопривредног земљишта. Захтеви за њихово остваривање подносе се Пољопривредној станици “Овчар” до 31. октобра. Обе мере и ове јесени су бесплатне за регистрована пољопривредна газдинства, с тим што ће калцификацију најпре финансирати сами пољопривредници, а Министарство касније на основу поднетих рачуна накнадно надокнадити утрошена средства.Пољопривредни произвођачи који желе да сазнају каквог је квалитета земљиште које обрађују, узорке за потребне анализе могу донети у Пољопривредну станицу “Овчар”. Како наводи дипломирани агроном Милисав Тиосављевић, узорак се потом шаље на анализу у Крушевац, а на основу извештаја о тренутном садржају хумуса и киселости земљишта, стручњаци у Пољопривредној станици урадиће прорачун потребних минералних хранива за парцелу и одређене културе. Узорци могу да се предају Пољопривредној станици “Овчар” до 31. октобра. Због полугодишњег буxета и обавезе да се спроведе тендер за набавку материјала за калцификацију, ове године регресирана калцификација киселих земљишта мораће да се обави по скраћеној процедури. Пољопривредни произвођачи морају сами да финансирају целокупан програм калцификације, а онда ће им држава, на основу поднетих рачуна и уговора, потписаног са Пољопривреедном станицом, накнадно рефундирати утрошена средства. Право на повраћај средстава имају пољопривредни произвођачи којима је киселост земљишта испод 5 ПХ. Милан Дамљановић из Пољопривредне станице “Овчар” објашњава да је ове године процедура за регресирану калцификацију много компликованија него раније. Пољопривредници доносе узорке земљишта у Станицу и са анализама одлазе у Јелен До за кречни материјал и плаћају га на лицу места. Са фискалним рачунима за анализу, кречњак и превоз враћају се у Пољопривредну станицу и потписују уговор, на основу кога ће им Министарство пољопривреде рефундирати та средства. Проблем је, каже Дамљановић, што је цена кречног материјала са свим папирима око 3.000 динара по тони. То значи да ће произвођач који треба да добије десетак тона за површину од два до три хектара, а таквих је доста, морати да плати и до 30.000 динара сопственим новцем. Имајући у виду да је ово много компликованија процедура, а да већина пољопривредника нема новца за оваква улагања, Дамљановић као алтернативу предлаже да они самоиницијативно донесу узорке земљишта на анализу и од стручњка Пољопривредне станице добиће препоруку колико им треба рифузног материјала који је десет пута јефтинији. За четири године, откад се спроводи програм калцификације пољопривредницима је подељено око 6.000 тона креча (млевени калцијум-карбонат одређене гранулације) и тиме “поправљено” до 2.000 хектара обрадивих површина. То је велика површина, али још увек мала, ако се зна да је на територији општине 70 одсто киселих земљишта, каже Дамљановић. М.С.А. Чачанска банка" једна од 11 у Србији које су са Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства потписале уговор о кредитирању пољопривредних произвођачаКРЕДИТИ ЗАПОЉОПРИВРЕДНИКЕЧачанска банка” потписала је споразум са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде о дугорочном и краткорочном кредитирању регистрованих пољопривредних газдинстава. Дугорочни кредити намењени су за набавку пољопривредне механизације, изградњу и куповину система и опреме за наводњавање, подизање вишегодишњих засада, пластеника и стакленика, кредитирање сточарске производње (сточни фонд, товилишта, опрема). Одобравају се у износу од 5.000 до 200.000 евра, са роком отплате до пет година, односно 10 година, када се користе за засад винове лозе и језграстих воћних врста и грејс периодом од 12 до 60 месеци. Каматна стопа за ове кредите је фиксна од 2,25 одсто годишње. Поред дугорочних, “Чачанска банка” одобрава и краткорочне кредите са роком отплате до 12 месеци, у износу од 12.000 до 240.000 динара (зависно од величине поседа), уз фиксну каматну стопу од пет одсто, која се плаћа на крају периода коришћења кредита, и уз накнаду за одобравање кредита од један одсто. Пољопривредници који су користили краткорочне кредите за подстицање пољопривредне производње могу да поднесу захтев само у случају да су измирили обавезе на основу претходног задужења. Захтеви за доделу кредита подносе се у свим организационим јединицама “Чачанске банке”, краткорочних на шалтерима, а дугорочних у служби за кредитирање. Дугорочни кредити одобравају се од 1. октобра, у року од 30 дана, док се краткорочни кредити одобравају одмах, а захтеви за њих моћи ће да се подносе од 15. октобра. М.С.А. Седми Мрчајевачки песнички сусретиКАД ПЕСМА ЗАТАЛАСА ДУШУКњижевном вечери посвећеном добитницима награде "Повеља Мораве"у чачанском Дому културе у уторак вече завршени су овогодишњи, седми по реду, Мрчајевачки песнички сусрети, који су у истоименој варошици за два дана окупили више од стотину песника из земље и иностранства.Традиционално дводневно окуљање поклоника стиха, првих октобарских дана у Мрчајевцима, својеврсни песнички маратон почео је у понедељак у подне “округлим столом” посвећеним песнику Бранку В. Радичевићу и промоцијом нових књига чланова Књижевног друштва Мрчајевци. Песници су поново походили школу, храм Светог Петра и Павла и гроб Обрена Пјевовића, кога ће генерације опет, изнова помињати као творца стихова, по којима се памти овај крај. Окупљање песника на завичајном Видиковцу у Илијаку имало је ове године посебну свечарску атмосферу. На имању Радослава Игњовића, где се сваке године уз стихове, песму, фолклор, врућу ракију, кувани купус и остале српске специјалитете, за које су Милица и Милун Тошић добили све похвале, дочека вече подигнуто је трајно песничко обележје, камена плоча на којој су исписана имена свих досадашњих добитника награде ,,Повеља Морави” Радомир Андрић и Румун Адријан Паунеску (2003.), Добрица Ерић и Рус Сергеј Главјук (2004.), љубивоје Ршумовић, Слободан Ракитић и Енглез Ричард Бернс (2005.), Петар Пајић и Бугарин љубомир Левчев (2006.) и ове године Адам Пуслојић и Чех Карел Сис. Песнике је увече у свом мотелу дочекао Милован Баралић, подељене су награде и настављен песнички маратон. Маратон је настављен и сутрадан, песничким “обраћањем” Морави. На Песничке сусрете дошли су песници из седам европских земаља, гости Међународних сусрета писаца у Београду из Темишвара, Париза, Стокхолма, песници из Бањалуке, Пожеге, Параћина, Ужица, Горљег Милановца, Чачка, Младеновца, Крагујевца, Краљева, Крушевца, Врњачке Бање, Трстеника... Сусрете су организовали Књижевно друштво из Мрчајеваца и Удружење књижевника Србије, уз свесрдну помоћ Министарства за културу, Општине Чачак и бројних донатора, без чије помоћи не би било ни “Сусрета”, каже у име домаћина Луне Левајац. М.С.А. НАГРАЂЕНИ МЛАДИ ПЕСНИЦИКњижевно друштво Мрчајевци доделило је Песничке даровнице и симболичне новчане награде најбољим младим песницима за стихове посвећене завичају, Шумадији и Морави. Прва награда припала је Јевђенију Јулијану Димитријевићу, друга Лазару Биорцу, а трећа Ивани Марковић.Адам ПуслојићОЗВУЧЕНА СРБИЈА- Успели смо да крај наше велике националне реке Мораве окупимо српско и европско песништво. Ово је награда за целокупан песнички опус и у том смислу је овај фестивал јединствен, јер скреће пажњу на нашег песника и неког од међународних. Мало је необично да се унапред знају награђени, али из практичних разлога је добро да буду присутни и да им се укаже пажња. Част је да тако угледни песници дођу овде. Често се дешава да по одласку објаве песме инспирисане овим сусретима. Мало у свету има фестивала који се одвијају у непосредном додиру са народом. Песник је такав, не воли да надјачава остале гласове, него и да се његов глас добро чује. Мрчајевци су озвучена Србија- рекао је Пуслојић.Карел СисСТИХОВЕ РЕТКО КАЗУЈУ ГЕНЕРАЛ И СВЕШТЕНИК- Никад нисам био на оваквом месту, где сихове говоре један свештеник и један бивши генерал - изнео је своје утиске награђени чешки песник Карел Сис, видно одушевљен аутентичношћу песничког окупљања и гостољубивошћу домаћина Мрчајевачких песничких сусрета.- Свако место у Чешкој има песнике, као и код вас, али нема толико много читалаца, као некад. људи су много окупирани телевизијом. Пре 30 година постојао је клуб пријатеља поезије који је имао 30.000 чланова. То значи да је и тираж неке збирке могао бити 30.000, а данас је само 500 примерака, као и код вас - превео је за “Глас” речи Карела Сиса Ђоко Стојчић, бивши амбасадор наше земље у Чешкој и преводилац његових стихова на српски језик. Завршена манифестација "Плодови Западног ПоморављаОПРАВДАНА ОЧЕКИВАЊАПољопривредно - туристичка манифестација “Плодови Западног Поморавља” завршена је у недељу у Заблаћу проглашењем победника у припремању јела од паприке и сатараша и избором најбољег печењара. Најбоље јело од паприке припремила је домаћица из Вапе Рада Ћојбашић, прву награду за најукуснији сатараш добила је СТУР “Сидро” из Чачка, а најбоље печење припремљено је у печењари “Чаруга” у Мршинцима. У суботу и недељу у порти Заблаћке цркве организоване су изложбе ручних радова, гастрономских специјалитета, меда, цвећа, ракије... и концерти културно - уметничких друштава “Абрашевић” и “Танаско Рајић”, “Милица Вучетић “, из Слатине, “Отаxбина” из Заблаћа и “Градског ансамбла”. Манифестација је успела, оценила је Снежана Марковић Ђуровић, из тамошњег Центра за развој села, али праве ефекте тек очекују. Протеклих месец дана, колико је трајала берза хране, ово село посетио је велики број потенцијалних купаца, а нарочито синдикалних организација, наглашава Цане Јовановић (“Поло”). Неки контакти су већ остварени, али ова манифестација оправдаће очекивања тек за неколико година, истичу организатори, Центар за развој села Заблаће, Удружење повртара, Туристичка организација Чачак и Регионална Привредна комора Краљево - организациона јединица у Чачку. М.С.А. |
| < Претходно | Следеће > |
|---|
 |
