| Здравство |
Треће доба,здравствени проблеми ипревенцијаСТАРОСТ НИЈЕ БОЛЕСТСтарење је незадржив биолошки процес. Према поделама стручњака Светске здравствене организације граница између средњег и старијег доба је 60. година. Ипак, у клиничкој пракси се чешће као гранична одредница сматра 65. година живота када углавном људи одлазе у пензију, каже др Драгана Јованчевић, специјалиста интерне медицине, ускоро и субспецијалиста геријатрије. Она објашњава да геријатрија разликује биолошку од хронолошке старости. Хронолошка обухвата године живота, а биолошка морфолошке, функционалне и органске промене, које настају старењем. „Хронолошка и биолошка старост нису увек у корелацији, па најчешће прихватамо дефиницију да је човек стар колико су стари и његови крвни судови”, потврђује др Јованчевић. Данашње време означено је као „старачки бум”, јер је више од трећине становништва у развијеним земљама старије од 60 година. Слични подаци су добијени и демографским испитивањима српског становништва. - Неопходно је више пажње посветити бризи о старима и проблемима који настају у трећем добу. Старе особе су подложније многим обољењима, имају слабије адаптивне механизме, заступљеније су придружене болести, као и дегенеративне компликације, што код млађих није случај. Многи од њих зависе од туђе неге и помоћи. И клиничарима је отежано постављање дијагноза због њихових ослабљених перцепција, успорених реакција и примене више врста лекова у којима су најчешће заступљени аналгетици и седативи. Намеће нам се обавеза да старијим пацијентима приступамо са више разумевања и пажње - каже др Драгана Јованчевић и наглашава да анализе водећих узрока морбидитета и морталитета код старијих од 65 година указују првенствено на коронарну болест. Други велики проблем су и делимични или трајни инвалидитети који су последица падова. „Скривени” симптомисрчане болестиБројна испитивања су указала да више од 80 одсто особа старијих од 75 година има коронарну болест. Код њих се ова болест ретко манифестује типичним болом у грудима, најучесталијим симптомом код млађих људи: - Углавном је клиничка слика атипична због процеса старења кардиоваскуларног система, узнапредовале атеросклерозе, многих придружених болести и слабијих перцепција. Чешће су „силент” (пригушене или тихе) срчане слабости, гушења, кризе свести, акутно-конфузна стања која у већини случајева маскирају праву клиничку слику коронарне болести. У овој популацији већи је број инфаркта код жена. Важно је да геријатри пажљиво успоставе дијагнозу, али и одреде терапију, јер је приступ у лечењу код старијих другачији. Кључни сегмент здравствене заштите је превенција коју треба започети још у детињству како би се укорениле правилне животне навике. Потенцирањем здраве исхране са доста свежег воћа, поврћа и млечних производа са ниским процентом масноћа, борбом против пушења и контролом телесне тежине, може се успорити процес артериосклерозе, подсећа др Јованчевић: - Велики је значај и примарне здравствене заштите како би се проценио тотални кардиоваскуларни ризик и издвојиле ризичне компоненте које треба модификовати. Лекари пацијентима саветују адекватне дијете, дозирану физичку активност, указују на штетне последице дувана, контролишу се вредности холестерола и крвни притисак. Интервентне мере контроле крвног притиска обухватају регулацију телесне тежине, редукцију уноса соли и умерено конзумирање алкохола. Искуства из Финске указују да је примена здравих животних навика произвела ефекте који превазилазе уобичајену бригу о старима. Особе са прекомерном телесном тежином, гојазне у пределу стомака, са индексом боди масе већим од 25, спадају у ризичну групу за коронарну болест. У превенцији акутног инфаркта приоритетна је контрола гликемије (ниво шећера у крви). Заштитно дејство имају мале дозе аспирина (100 мг) и дозиране физичке активности. Препоручују се шетње од 30 до 40 минута, макар три пута недељно. Код особа које су прележале инфаркт секундарна превенција мора бити ригорозна, јер је углавном „последењи тренутак” да се коригују нездраве навике, а осим основне болести лече се и фактори ризика који имају неповољан ток на развој и прогнозу болести. Контрола телаСкоро 50 одсто падова код старијих особа је последица саплитања, а знатно мањи проценат настаје због вртоглавица са кризом свести. Код једног броја пацијената настају и преломи кука. Морбидитет прузрокован падом дупло се повећава са сваком деценијом живота. - Падови се углавном догађају јер се са годинама смањује оштрина вида, мања је толеранција на јаку светлост, јавља се катаракта, настаје поремећај перцепције... Старији успорено реагују и због слабијег осећаја за додир, појачано је њихање њихових тела, а поремећени су и рефлекси управљања. Разлози могу бити и неурогени и тада су потребне неуролошке контроле. Чест узрок падова је постурална хипотензија (пад горњег крвног притиска за 20 милиметар или доњег за 10 мм живиног стуба), као и употреба лекова за контролу притиска. Препоручује се да употреба ових лекова започне у вечерњим сатима. За разлику од њих, лекове за измокравање треба избегавати поподне и увече. Постурална хипотензија може бити узрокована наглим устајањем из кревета, као и топлим купкама, високим температурама , физичким напором ... Пацијентима се саветује лагано устајање, да одседе на кревету, а препоручује се и ношење еластичних чарапа до препона и адекватан унос течности. Падови могу бити и последица некритиче упутребе лекова - каже др Драгана Јованчевић. Напомиње да је осим медицинских чинилаца, важно прилагодити и кућни амбијент. Подови не смеју бити влажни, клизави и бљештави. Теписи и простирке морају бити фиксирани како не би изазвали падове, а важно је да се дуж степеника налазе рукохвати од неклизајућег материјала. У каду ставити сигурне подметаче... Пад је индиректни показатељ да старији не контролишу своје тело. Спознаја ове чињенице за многе може бити и пут ка депресији. Геријатрија захтева специфичан и свеобухватан приступ пацијентима. Адекватна дијагноза, добра терапија и редовни прегледи стручњака других специјалности обезбеђују квалитетан живот старије популације. Иако незадржив биолошки процес старост није болест, већ етапа у људском животу. З.Ј. Квалитет живота чине задовољство и срећа појединаца у областима које су им значајне. Важни чиниоци су физичко и ментално благостање, финансијска сигурност, лична безбедност... У битне показатеље квалитета живота спадају породични склад, помагање другим људима, ангажованост у друштвеном животу, интелектуални напредак и редовна рекреација. Геријатрија је научна дисциплина која проучава специфичности интернистичких обољења код старијих. Геронтологија проучава шири спектар проблема изазваних старењем: социјалне, економске, демографске ... Доктор Драгана Јованчевић, специјалиста интерне медицине тренутно је на субспецијализацији из геријатрије. Подстакли су је љубав и ентузијазам, а подсећа да се степен цивилизацијског развоја одликује односом друштва према старима и деци. Едукована је за ултразвучну дијакностику срца. Ужу специјалност из геријатрије тренутно су у Србији одабрале две лекарке. Једна од њих је Чачанка Драгана Јованчевић. |
| < Претходно | Следеће > |
|---|
 |
