Културолог Зорица Томић о љубави и превари
ЉУБАВ, СУПТИЛНА ИГРА МЕЂУСОБНОГ РАЗОТКРИВАЊА
Упркос исконској човековој тежњи за љубављу, о којој сведоче најбоља уметничка - књижевна, музичка, ликовна и сва остала дела, многобројне студије и расправе, као и наша лична искуства, љубав данас углавном представља велики проблем. Да ли је љубав више сан него реалност, да ли несрећних љубави има много, а срећних тако мало. Зашто је то тако? У чему је проблем? Када љубав нестаје и зашто је тражимо "тамо негде"?
О љубави и превари за "Чачански глас" говори "жена која увек плови узводно, а при том никад не губи крхкост". Жена која каже да је "пољубац - сусрет најлепши на свету". Она, која у својој књизи "Пољубац у доба кулирања", истражује зашто се све ређе гледамо у очи, зашто смо све мање способни да се приближимо другој особи, зашто савремена култура као тренд нуди дистанцу а не блискост, зашто су романтични мушкарци готово нестали, зашто се комуникација углавном води путем СМС порука, зашто, зашто, зашто... Зорица Томић.
Дипломирала је на Филозофском факултету, где је и докторирала. Ради као професор на Филолошком факултету, на катедри за културологију и комуникологију. Позната је као теоретичар и критичар овдашње културе и медија.
Ваша књига "Пољубац у доба кулирања", представља својеврсно културолошко, социолошко и физиолошко истраживање љубљења. Иако чезну за искреном љубављу и блискошћу, млади су углавном равнодушни и на дистанци. Због чега сваремена култура намеће привидну незаинтересованост?
- Зато што нас савремена култура у својој обузетости фанатизма "успеха" и "савршенства" непрекидно тера да се претварамо и правимо као да нам до других није стало. У основи таквог понашаwа лежи заправо страх од "губитничке квалификације".
Комуникација се данас углавном своди на писање СМС порука и мејлова. Одакле толики страх од блискости и разоткривања емоција?
- Страх проистиче отуда што смо на неки немушти начин обавезни да се понашамо као "победници". Ако сувише близу пустимо друге, извесно је да ћемо открити и неке своје слабости, а управо то је оно што савремена култура не толерише.
Данас се често може чути да младе нико не учи како волети, већ им се намећу симболи успеха који најчешће фингирају лажну породичну идилу. Ако је љубав тренутак а не нешто што траје, постоје ли оне велике, "филмске", праве?
- Наравно да постоје. Али љубав није никаква роба коју можемо тек тако дохватити са полице. Да бисмо је стварно осетили, важно је да престанемо да верујемо да неко треба да нам је да, односно да смо позвани само да је узмемо, већ управо супротно. Љубав је процес који претпоставља истовремено давање и примање. Они који то на време схвате имају све шансе да уживају у благодатима те суптилне игре међусобног разоткривања.
Услед многих заблуда и погрешних убеђења љубав се често своди на навику, а она ствара чежњу за новим искуствима. Шта је по Вашем мишqењу љубав и када она нестаје?
- Као што знамо постоје различите врсте љубави. Ако говоримо о партнерској, она се по мом мишqењу темељи на међусобном уважавању, као и на вредносном систему који омогућава заједничке пројекте, концепт будућности и међусобно радовање. А престаје ваљда онда кад људи престану да верују у заједничку будућност.
Психолози сматрају да су најчешћа неверства због недостатка љубави, јер се "тамо негде" тражи оно што нам недостаје у сопственој вези или браку. Да ли је можда реч о дефиницији "успешног мушкарца" која подразумева и љубавницу?
- Извесно је да се током векова моћ мушкараца исто као и мушка моћ, мерила не само имовином, или друштвеним утицајем, већ и бројем расположивих партнерки. То што је стандард љубавница данас постао обавезујући за домаћи појам успеха, представља дуг својеврсном "мачистичком" култу који се још увек негује на нашим просторима. Погледајте само, мушкарац са "швалерком" има позитивне социјалне конотате, док је жена са истим афинитетима друштвено стигматизована било да је "неверница" било да је нечија "љубавница".
Поједини научници тврде да је верност "генски детермисана". Није ли то покушај оправдања за преваре?
- Та теза потврђује мушкарца као ловца, а жену као "чуварку потомства". Примена биолошких закона у стандарде qудског општења може да опстане само до извесне границе. У стварности тиме се само потврђује теза коју је својевремено изрекао и Фројд, да "либидо није у закону женске природе". Хвала богу, многа физиолошка, сексолошка и антрополошка истраживања су показала супротно.
Зашто смо уствари неверни?
- Неверство је како кажу психолошке теорије, или последица алавости, или досаде, или личне несигурности, или можда погрешног избора партнера. Културолошки гледано, неверство је данас модел беспоштедног инструментализовања других.
Понекад љубав настане и из такозване необавезне везе. Да ли то ипак значи да треба да будемо искрени према себи и пратимо своја осећања?
- Мислим да у тим стварима, које се тичу наших избора, не може бити "треба".
Која би онда била Ваша порука љубави?
- Немам баш неку стриктну поруку љубави, али верујем да други људи могу бити веома значајан извор наше среће, задовољства и испуњености. Љубав у том пакету има централно место.
Нела Радичевић
У Дому културе одржано предавање о феномену злостављања појединаца на радном месту
У СРБИЈИ ВЛАДА ПАНДЕМИЈА МОБИНГА
Сви они који на радном месту доживе да их руководилац систематски понижава пред другима, деградира, изолује, оговара, трачари, исмева неке физичке недостатке или особине, ускраћује комуникације, чак одређује или забрањује с ким смете или не смете да комуницирате, искључује из разговора или стално прекида кад покушате нешто да кажете, потцењује ваш рад или вам даје бесмислене и понижавајуће задатке неадекватне вашим способностима и квалификацијама, приморава на рад који угрожава здравље, намерно изазива стресне ситуације или прети телесним насиљем, ако покушава сексуално да вам се приближи, односно, српски речено - ако вас "кињи" и још ако све то дуго траје, на добром су путу да постану жртве мобинга. Назив овог, све израженијег феномена данашњице је можда нов и непознат, али начин на који се спроводи итекако препознатљив.
Ослушкујући проблеме савременог живота Културно-образовни програм Дома културе организовао је предавање "Мобинг - шта је то и како се одбранити?", на коме су о овом проблему говорили Александар Илић, председник и оснивач Удружења грађана "СТОП-МОБИНГ" из Београда и Верица Ковачевић, уредник програма. Истраживања су показала да је сваки четврти запослени у нашој земљи жртва мобинга, а судећи по показатељима о размерама: - У Србији влада не епидемија, него пандемија мобинга - тврди Александар Илић и поручује: - Наши послодавци нису свесни да је највеће богатство које имају радни ресурс, дакле, људи који раде, али, ако немају ментално здраву радну средину, трпеће и продуктивност и углед и здравље.
ШТА ЈЕ МОБИНГ?
По дефиницији, мобинг је психотортура, психичко насиље или злостављање усмерено на појединца искључиво на радном месту. Обавља га послодавац, "шеф" или читава група према једној особи. То је непријатељска и неетичка комуникација, напад на личност и њен друштвени углед, социјалне односе и комуникацију, квалитет рада и здравље. Назив потиче од енглеске речи то мобб, а означава простачки напад, бучни насртај на јединку. Немачки психолог Хајнц Лајман је први научник који је почео са истраживањем овог феномена и употребио назив "мобинг" за одређена понашања регистрована на радном месту, одредио његове карактеристике и манифестације, последице на здравље и основао клинику "За помоћ жртвама мобинга". Мобинг се одвија на два нивоа: вертикално га спроводи руководилац, а хоризонтално се догађа међу једнакима. Главни узрок мобинга је конфликт, треба га "рашчистити до краја", каже Илић. Мобинг тече у пет фаза. Све почиње од конфликта, наставља се психотерором, жртва је обележена, постаје "дежурни кривац" или "xак за боксовање", започиње "говор сама са собом", преиспитивање и борбу за опстанак, има потребу да се доказује. Након вишегодишњег "терорисања" оболева од хроничних болести, напушта посао, а живот често завршава самоубиством.
КО СУ ЖРТВЕ?
Жртве су најчешће најспособнији и најкомпетентнији, они који изазивају завист колега. Обично су то особе високих моралних стандарда које нису спремне на етичке компромисе, такозвани "поштењаци", без "конфликта у глави", одмах говоре оно што мисле и јавно указују на грешке у раду, сигурни су у себе и самостални. Циљна група су и млађе, мирне и повучене особе, али и врло креативне, особе које траже "више" самосталности и боље услове рада. То су и инвалиди, припадници мањинских група, болесна лица, тек запослене или особе пред пензијом, али и они који након више година беспрекорног рада траже признавање положаја и повећање плате. Пракса је показала да су жртве мобинга често и особе супротног пола од "шефа", ексцентричне или особе различите сексуалне оријентације. По "правилу" жртва је и последње запослено лице у неком предузећу, јер постојећа скупина због осећања угрожености почиње одмах са мобингом, изоловањем и омаловажавањем придошлог члана колектива.
ПОСЛЕДИЦЕ
Последице мобинга нису нимало наивне, каже предавач Илић. У Србији више од 60 одсто запослених стрепи од губитка радног места. Санкције, бомбардовање и живот у страху за егзистенцију, уз мобинг угрожавају границе менталног здравља појединца и нације, истиче Илић. Друштво би морало да се запита какву ће менталну структуру за пет година имати радници који су све то издржали? Последице почињу падом мотивације и креативности у послу, настављају се депресијом, анксиозношћу, посесивношћу и бројним органским обољењима. Манифестују се као узнемиреност, замор, повлачење у себе, главобоље, поремећај сна, губитак радости и задовољства, чир на желуцу, висок крвни притисак, прибегавање седативима и алкохолу, а не ретко, нерешен проблем се завршава суицидом.
НАЧИН БОРБЕ:
СУПРОТСТАВИТИ СЕ ГЛАСНО!
Битно је да се ова изузетно тешка појава нађе у закону, израда предлога тог закона је у току. Мобинг је тешка повреда радних права, а садржи и елементе казненог дела. Улога синдиката може бити значајна, рекао је предавач. Основно правило је "Не ћутати", моберу се супротставити гласно и удружено! Мобинг је оно што се код нас сада у закону зове "претрпљени душевни бол". "Незаконито је ако вам неко одузме пет, десет, двадесет одсто од плате, а да то не образложи падом ваше продуктивности. "Дрзак према шефу" не "пролази" на суду, каже Александар Илић. У споровима који се воде због мобинга на западу се користи позитивна судска пракса, код нас је пресудно "судијско убеђење". Удружење грађана "СТОП-МОБИНГ" у Београду (Нушићева 4, 064/130-17-36; 063/105-04-89) и Вршцу, до сада је добило неколико судских спорова, а жртве су обештећене. Казна за мобера је од 500.000 до три милиона динара. Од висине те казне много је важније да неко одговара пред законом за малтретирање другог лица. Остаје отворено питање, може ли новац човеку надокнадити било који, па и мобингом нанет и претрпљен бол?
Зорица Лешовић Станојевић
КО СУ МОБЕРИ?
Они који често постављају питање: "Где су оне ћурке?" Мобери су најчешће скоројевићи, ограничених знања и могућности и по правилу, кукавице. Подједнако то могу бити и мушкарци и жене. Имају више од 40 година, а психотортуру спроводе онда кад сви ћуте. Психолози тврде да су злостављачи егоцентричне и нарцисоидне особе, које мобингом покушавају да превазиђу или прикрију немоћ и личне проблеме, најчешће приватне или породичне, формирајући око себе групу којој доказују сопствену "моћ и важност" на рачун жртве. У односу на жртву злостављачи се осећају инфериорно, чиме доказују да иза сваке "препотенције стоји нека импотенција", односно, неспособност у општем смислу. Мобери немају капацитета за љубав, радост, креативност, давање и дељење. њима се лако придружују слаби и несигурни из страха да и сами не постану жртве. Стајући на страну мобера они се идентификују с "агресором" и опонашају га, тако да улогу мобера може имати и читава група. Нема мобинга без "болесне" фирме, тамо где је лоше планирање и лоша организација рада, створени су услови за злостављање.
"Српски јелек" победник "Првог Сабора старог пјевања у Срба" у Источној Илиџи
УСКОРО И БРАТИМЉЕЊЕ
На "Првом сабору старог пјевања у Срба" одржаном половином септембра у насељу Војковићи општине Источна Илиxа, Младена Гојковић и "Српски јелек" освојили су прво место у женској конкуренцији "за успјешно извођење пјесме" како пише на дипломи, а прелазни пехар добила је изворна група са Пала, док је мушка певачка група "Јелека" заслужила захвалницу. Сабор је организован поводом крсне славе Града Источно Сарајево, Светог Петра Зимоњића-Сарајевског коме је посвећена о обновљена црква у Војковићима. "Српски јелек" имао је част да отвори овај Сабор на позорници поред обновљене цркве. Такмичило се 70 мушких и женских изворних група и појединаца из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Манифестацију први пут заједнички организују град Источно Сарајево и општина Источна Илиxа са жељом да постане традиционална. Одржана је и ревија гуслара. Младену Гојковић посебно је ганула гласна подршка бројне деце. У Чачак се вратила са незаборавним утисцима јер је међу сународницима из Источног Срајева као мало где, доживела тренутке топлине и љубави. Домаћине је даривала ћилимом, а због достојног представљања Чачка, градоначелник Источног Сарајева Радомир Кузмановић предложио је братимљење са нашим градом. Са том идејом половином октобра доћи ће у наш град заједно са председником општине Источна Илиxа, Предрагом Ковачом.
Неуморни "Српски јелек" одмах по повратку из Сарајева гостовао је на "Жупској берби" у Александровцу где Младена Гојковић већ пети пут организује традиционалну српску свадбу у оквиру тамошњег тамошњег програма. Прво место освојила је као солиста у Злакуси, а очекују је и нова гостовања. Са "Српским јелеком" годишње бележи и више од сто наступа такмичарског или ревијалног карактера.
З.Л.С.
ЧИТУЉЕ
|
