Три генерације стоматолога у породици Јовановић

ПОШТЕЊЕ У НАСЛЕЂЕ

Након избављења из концентрационог логора Матхаузен у Немачкој, Чачанин Марко Јовановић уписује у Београду Вишу дентистичку школу. После Другог светског рата ова школа је била највиши домет у области стоматологије. Касније, 1948. године оснива се факултет који образује прве генерације доктора стоматологије. Када је после школовања, један од првих зубара у нашем граду, започео професионални живот није слутио да зачиње и породичну традицију. Наследили су га син Слободан, Чачанима познатији по надимку Лола и унук Марко. Дентиста Марко Јовановић умире млад у 42. години. Није доживео да га лече његови најдражи доктори, али како кажу син и унук, оставио им је обавезу да очувају породични углед и напредују у професији.

Пре више од пола века дентисти су обављали готово исте послове као и данашњи доктори стоматологије. Примарни су били лечење уста и зуба, вађење зуба и протетика. У изузетна умећа Марка Јовановића, син и унук су се недавно уверили када су код једног старијег пацијента мењали крунице које је он уградио пре 50 година.

- Раније се вештина стоматолога боље уочавала него данас. Наравно,  знање и умеће су елементарне карактеристике и савремених доктора стоматологије, али је и велики утицај напредне технологије. Крунице на зубима дединог пацијента су биле савршено уграђене. Чувамо и доста протеза које је правио за пацијенте, није их завршио, јер га је смрт  претекла - каже млађи др Марко Јовановић.

У породици је настављена и приватна пракса. Дентиста Марко је након прве службе у другом граду, отворио ординацију у Ивањичком сокачету (данас Улица кнеза Милоша), али како је тада приватна пракса била забрањена наставља каријеру у фабрици "Слобода" и Дому здравља. Четири деценије касније др Лола Јовановић отвара ординацији близу Циганмале, краја у коме је рођен и одрастао његов отац.

- Био сам средњошколац када је умро. Запамтио сам га добро, али ми је најдраже када чујем лепе и носталгичне приче старијих суграђана.У нашој кући је стоматологија била главна тема за разговор. И име сам добио по првом зубару у Чачку, Слободану Вилотијевићу, човеку који је оцу помогао да заврши школу. Спонтано сам уписао студије стоматологије. Дипломирао  пре више од три деценије и специјализирао протетику. Ни мој избор специјализације није случајан - прича др Слободан Лола Јовановић. Сећа се да је његов отац волео рад и дисциплину, а био је врло талентован за уметност и имао је више хобија. Највише интересовања исказао је према сликарству, вајарству, лову и бициклизму. У ординацији чува очеву слику, насликану тридесетих година прошлог века. Дентиста Марко је купио аутомобил у време када су моторизована средства превоза била права реткост. Набавио је Фолксфагеновог xипа, произведеног 1941. године.

После средње школе Марка Јовановића одводе у злогласни Матхаузен где остаје до краја рата. Тешко је преживео живот у логору, а након избављења лечен је у Женеви 1945. године. Нерадо је касније сину говорио о тим тешким и болним временима.

- Највероватније је боравак у логору оставио негативне последице на његово здравље. Умро је од срчане капи у берберници у Железничкој улици. Био је тек у петој деценији живота... Могао је још доста да постигне у животу, али што је најважније има наследнике. Син и ја пратимо савремена достигнућа, трудимо се да савесно обављамо свој посао и помогнемо пацијентима. Иако данашња и ондашња технологија у стоматологији не могу да се пореде, морал и поштење су трајне вредности. Осећамо обавезу да сачувамо и наставимо велики реноме и поштење по којима старији Чачани памте дентисту Марка - каже др Лола.

Млађи др Марко Јовановић је пре две године завршио студије стоматологије. Стажира у Дому здравља и помаже оцу у ординацији. Каже да уче један од другога, а успели су да споје традицију и најсавременија достигнућа. Један другоме и лече зубе. Марко још није одабрао специјализацију, али врло је могуће да протетика буде и његов избор.

- Наравно да је искуство драгоцено и да је отац кроз праксу стекао велика сазнања. Одличан је стоматолог, а ја му преносим новине које радо прихвата. И он је некада радио у Дому здравља, био је начелник Стоматолошке службе. Није утицао на мој избор занимања, али мени је стоматологија у генима. Наравно, волео бих да једног дана и моја деца одаберу исту професију. Нећу се мешати у њихове животне одлуке, ипак прижељкујем четврту генерацију доктора стоматологије у породици Јовановић - искрен је Марко. За разлику од оца који је наследио велику љубав према сликарству и бициклизму, Марко је заинтересованији за моторе. Али, напомиње да му је највећа љубав стоматологија. Потврђује да и он осећа обавезу да настави вредности по којима је деда препознатљив. О њему је доста сазнао од баке Вере, а најпоноснији је због одушевљења старијих када им каже чији је унук.

З.Ј.

САМ СВОЈ ЛЕКАР

Дентиста Марко Јовановић пао је са бицикле и поломио предње зубе. Према причама његовог помоћника и пријатеља Драгана Силађија, успео је без ичије помоћи да себи угради навлаке на оштећеним зубима. Сам их је  избрусио, иако тада није било ефектне анестезије. Нека средства за умирење болова била су чак и ризична. За савременике је овај подвиг остао мала мистерија. Евидентно је да су му помогли знање, добар осећај и огледала.