Оптимални рок за сетву озимих усева
ПОЧЕЛА СЕТВА
У чачанској општини пшеницом би требало да буде засејано око 4,5 хиљада хектара, јечмом 500, а тритикалеом 600 хектара
У Србији почиње сетва пшенице и озимих усева на преко 650.000 хектара. Добра цена жита на светским берзама и предвиђања домаћих и светских експерата да оно неће бити јефтиније дају наду да ће пшеницом ове јесени бити засејано више него прошле године. Рачуница пољопривредника, међутим, показује да ће овај посао, по старом обичају, бити скупљи него лане, најмање за 20 одсто, па је реално очекивати да хлебног жита неће бити засејано колико је планирано.
У поређењу са лањским трошковима, ове јесени је све поскупело - и семе, минерално ђубриво и гориво. Рачуница показује да уколико се у трошкове урачуна цена репроматеријала и амортизације, издвајања за порез, осигурање, доприносе, рад пољопривредника и бар минимална зарада, за сетву хлебног жита по хектару ратари би требало да издвоје око 51.000 динара, док је то све лане коштало 42.000.
Само нафта, семе и ђубриво коштају скоро 20.000 динара, а то је знатно више него лане. Нафта се сада купује за 75 динара по литру, а прошле године је била 70 динара, семенска пшеница је коштала између 16 и 18 динара, док је сада око 30 динара. Килограм минералног ђубрива НПК био 20 динара, а сада је најмање 25.
Према сетвеном плану пољопривредне станице "Овчар", на подручју чачанске, горњомилановачке и лучанске општине, пшеницом и озимим житарицама ове јесени биће засејано 12.150 хектара. Само у чачанском крају пшеницом би требало да буде засејано око 4,5 хиљаде хектара, јечмом 500, док ће тритикале бити заступљен на 600 хектара.
Милисав Тиосављевић из Пољопривредне станице "Овчар" упозорава да за сетву треба користити декларисано семе, а не семе из амбара, јер употреба зрна са тавана носи доста ризика. Уколико се сетва обавља у оптималном року и ако је земљиште добро припремљено за сетву је потребно 230 до 260 килограма пшенице по хектару.
Чачанске пољопривредне апотеке су за сада оскудно снабдевене семеном, које је у односу на прошлу годину за 40 до 50 одсто скупље.
Килограм семенског јечма, кога готово да нема у апотекама, кошта од 32 до 35 динара, тритикалеа 37, док је цена пшенице сорта победа, новосадска рана 5 и европа 32 динара.
Тиосављевић ратарима препоручује да за сетву хлебног зрна користе њима већ познате новосадске и крагујевачке селекције. Из новосадског сортимента издваја сорте победа, европа, ренесанса, новосадска рана 5 и песма, а од крагујевачких таковчанку, топлицу, визију. Посебно препоручује нове сорте које су у огледу пољопривредне станице показале добар принос, од новосадских, пре свих, симониду и НС 40С, а од крагујевачких круну.
Осим сетве декларисаног семена у оптималним роковима, стручњаци као битан предуслов за високе и стабилне приносе пшенице издвајају и употребу минералног ђубрива. Количина ђубрива зависи од предусева, плодности земљишта, а највише од финансијске моћи произвођача. На средње плодном земљишту препоручују 300 до 400 килограма ђубрива. Врећа НПК ђубрива, скупља је за 10 до 15 одсто, него прошле године и кошта 1.130 до 1.280 динара, зависно да ли је домаће или увозно. М.С.А.
Пијаца препуна поврћа
ЗИМНИЦА ЧЕКА КУПЦЕ
Зелена пијаца, која обично спасава породични буxет сада више нема ту мисију. Само у септембру цене воћа, поврћа и јаја порасле су за 2,5 одсто и највећим делом, кажу статистичари, носе "кривицу" за септембарски раст цена од 0,8 одсто. То је трећи месец за редом у коме су цене на зеленој пијаци предњачиле када је реч о поскупљењима и тиме доста допринеле да међугодишња инфлација већ сада буде за проценат виша од прошлогодишње.
На тврдње статистичара, пољопривредници само одмахују главом, јер је припрема зимнице у пуном јеку, а градска пијаца у подне необично пуста. Тезге препуне воћа и поврћа, а продавци изузетно незадовољни тражњом. У поређењу са прошлом годином цене јесу више, кажу, али то није разлог слабе продаје.
- Паприке се најбоље продају. Ипак, интересовање је двоструко слабије него прошле године. Домаћице кукају да је све скупо, ценкају се, понекад спустим цену, шта ћу. људи сваке године, изгледа, имају све мање новца. Није као некад, припремало се много тога, од киселих краставчића, паприка, туршије, до ајвара и шарене салате. Данас је мало оних који уопште мисле на зимницу. Јесте сезона, али зимницу остављају само пензионери и докони - коментарише жена за тезгом препуном поврћа и признаје да роба није њена .
Неко хоће да купи више, неко да се ценка, али продаја "живне" тек кад су пензије.
- Све мање се спрема зимница. Не оставља се ни упола као ранијих година. Дешава се да су воће и поврће често јефтинији на рафовима супермаркета него на пијаци. Они целе зиме имају паприку и парадајза, па зашто би људи узимали зимницу кад могу да купе по потреби, а и јефтинија је готова, него да се спреми код куће - каже Слободанка из Чачка. Продавати туђу робу се ту и тамо исплати, некад се нешто одбаци... углавном, остане за дневне потребе.
Иванка из Лознице купује паприку и сматра да 30 динара није скупа. За њу је спремање зимнице "ствар навике" и оставља исте количине као прошле године.
- Они што имају не долазе на пијацу, купују готово, добацује жена за суседном тезгом. Ми смо паре уложили у пољопривреду, 1.500 надница, а пола рода нема. Паприка се лоше продаје. Знаш да народ нема од чега да живи. Имам муштерије годинама и дајем и на вересију. Нек се буде живо и здраво... Има доста робе, ради народ, али нико није задовољан.
Паприка може да се купи и на кутије, 15 килограма, одбија се амбалажа, али је цена 50 динара и одмах се изручује у xак. Овакви продавци имају редовне добављаче, сами формирају цену и на питање иде ли продаја са овом ценом, кад пензионери бирају и на 25 динара, тврде да свака роба има купца. Кад је лоше време, као ових дана, и понуда је мања, јер не може да се уђе у башту.
Продавци на споредном улазу у пијацу наређали xакове кромпира. Врећа од 20 килограма 400 динара и одмах питају јесам ли са колима, да утоварамо. Јесенас, прогнозирају биће и 25 динара, а на пролеће још скупљи, ако га буде имало.
Продаје купуса за зиму нема до Лучиндана, док не стигне голубарац.
Милован Курћубић из Балуге на три хектара производи све. Купус продаје по 25 динара за килограм. Каже да су га раније узимали за Русе, сад га купују пиљари, а за прекупце је још рано.
М.С.А.
Станимира Цана Минића из Горње Трепче, уместо грађевине, прославила ракија
РАКИЈА, КАО ЖЕНА, ОСЕЋА КОЛИКО ЈЕ ВОЛИШ
Надалеко чувен произвођач ретких врста воћне ракије Станимир Цане Минић сваког пролећа окупи пријатеље на посело крај лампека и тако означи почетак сезоне у овом послу. Прве капи потекну од препека трешње, јер прва и зри. Затим се ређају крушка, јабука, трешња, кајсија, дрен... укупно 16 врста ракија насталих искључиво од здравих плодова, од којих је претходно одстрањена коштица. Све су, осим шљивовице, дамске ракије, идеалне за справљање коктела. Посао се завршава касно у јесен препеком дуње.
За бављење овим послом мораш да имаш среће да се родиш у Трепчи, на јужним падинама планине Вујан, довољно близу Сувобора и Рудника, где се откупљује воће, а недалеко од Гоча, где се беру дрен, оскоруше и крушке - објашњава Минић.
И двориште Минића мирише на ракију... Док служи да пробам вилијамовку, коју пече и очекује да упоредим са такишом, домаћин објашњава да је добра свака, само плодови морају бити чисти и зрели.
- Превирање без коштица је важан предуслов за квалитетну воћну ракију. У кацу стављам само здраво воће. Водим рачуна да је посуђе чисто, а дестилацију обављам одмах по превирању. Ракија је спремна за пиће пошто "одлежи" четири године - објашњава Минић.
- Вилијамовка је ароматичнија - кажем - такиша опорија... Тешко могу да оценим, а он, признаје, да и после пар сати из празне чаше може да препозна која је ракија. Дуња има далеко најјачи мирис и арому, после тога кајсија, па виноградарска шептелија, бресква, такиша... трешња има мало слабију арому, али, свака "вуче" на своје воће.
Питам која је од њих најдамскија?
- Међународни дегустатори определили су се за брескву, девојке на избору лепотице у Вршцу гласале су за дуњу, а ја обично запевам "Знаш ли драга ону шљиву ранку..." за коју сам добио велику златну медаљу - прича Цане.
Али, његова супруга Мица, која је на сајмовима задужена за уређење штанда, доноси дуњевачу.
- Ракија од дуње је најпријатније изненађење већини стручњака на сајмовима. Она се справља на специфичан начин. Сво друго воће се препецава два пута, а дуња три. Има пуно паточне киселине која се губи трећим препеком, а тим препеком изгуби се и доста ароме. У други препек раније сам стављао мало свеже дуње, а сад у трећи додајем и пет до шест килограма - открива Минић тајне справљања квалитетне ракије.
Минићи на својој окућници од 70 ари имају све врсте воћа, од мајске трешње до дуње. Од Тома Петровића, који живи неколико километара од села, готово у планини, узима готово сво остало воће. Са њим се Цане договорио да се ове године опроба и у справљању ракије од трњине. За један казан потребно је сто килограма трњине, али цена јој је у свету од 150 евра, па навише. Шумадинка је, каже, најбоља у Драгачеву, на Руднику маxарка, пожегача, дрен са Гоча.
Најпознатији произвођач ракије у нашем крају овим послом почео је, како каже, да се бави из хобија, као човек који воли друштво и госте. Тако су настајале ракије све боље од боље. Почео је са шљивовицом, од које је настала "екселенција" званични бренд чачанског краја.
По природи дружељубив Цане воли да му дођу гости и не крије да је у њему "прорадила" склоност Минића "да се не бране од чашице", па отуда објашњење откуд грађевински предузимач постаде произвођач ракије.
- Гени су чудо. Тата се родио крај казана, па вероватно кренуло од њега, а и грађевинци воле да попију. Ракија је најсличнија жени. Она осећа колико је волиш, прича Цане и сећа се шаљиве опаске његовог оца да је Гоца најбоља комбинација на свету. Не пије ракију, а купи шљиве за четворо. М.С.А.
ЗЛАТНА МЕДАЉА ЗА МИНИЋЕВУ ШЉИВОВИЦУ
На последњем вршачком "Винофесту" у фебруару ове године четири Минићеве воћне ракије изложене су међу десет најбољих производа приспелих на ту смотру. Истовремено, шљивовица је понела златну медаљу, а ракија од кајсије сребрну.
ГРАДСКИ СУВЕНИР
За своју делатност Станимир Цане Минић добио је решење Министарства за пољопривреду. Годишње производи 1.000 до 1.500 литара ракије и са том количином је "на пола пута између хобија и бизниса". Има оригиналну сопствену амбалажу. Први корак направио је на Сабору трубача, где се екселенција од шљиве продавала у стакленој флашици у облику трубе. Станимирова ракија је део званичног сувенира града Чачка.
|
