Витални орган, извор живота

СРЦЕ ЗАХТЕВА БРИГУ

Иако се могу спречити и успешно лечити, болести срца и крвних судова су водећи узрок смртности у свету и код нас. Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је пре две године од кардиоваскуларних болести умрло више од 43 хиљаде људи.

Рад најиздржљивијег и виталног органа може бити прекинут изненадним болом у грудима који настаје због несклада у снабдевању  и потребама срчаног мишића за крвљу. Бол у грудима је обично последица артериосклеротичних промена на коронарним крвним судовима, али и упозоравајући симптом ангине пекторис и инфаркта срца, каже примаријус мр сци мед. др Гордана Марић Милошевић, интерниста-кардиолог. Ангиозни бол се најчешће јавља у раменима, надлактицама, рукама, врату, доњој вилици и грудима. Испољавају се и притисак, пецкање, жарење праћено малаксалошћу, мучнином, недостатком ваздуха...

- У данашње време болести срца се све чешће јављају код радно активног становништва. Заступљене су и код особа у четвртој деценији живота. У 10 до 15 одсто случајева инфаркта, пацијенти су били млађи од 50 година. Велики је напредак у лечењу ангине пекторис и инфаркта срца. Све више се примењују савремене фибринолитичка терапија (разбијање тромба који омета проток крви) и антиагрегациона терапија (спречава нагомилавање крвних плочица које могу проузроковати настанак крвног угрушка у периоду када је још могуће избећи или ублажити инфаркт срца). У успешном лечењу минути имају пресудну улогу. Уколико се на време започне адекватна терапија, значајно се  умањује морталитет кардиоваскуларних пацијената - истиче др Марић. Она подсећа да су кампање Министарства здравља Србије и Светске федерације за срце које се спроводе и код нас првенствено едукативне. Примарни циљ едукације је превенција и благовремена дијагностика болести срца и крвних судова. Осим медицинске помоћи, пресудна је и наша брига о здрављу.

Најизраженији фактори ризика су повишене вредности масноћа у крви и висок  притисак. Особе са повишеним крвним притиском имају пет пута већу шансу да оболе од коронарно-срчаних болести. У остале чиниоце ризика убрајају се шећерна болест, прекомерна тежина, пушење, недостатак физичких вежби, стрес...

- Настанак наслага на крвним судовима је део процеса старења и временом се увећава ризик од болести срца и крвних судова. Са годинама се умањује еластичност васкуларног система и развијају се артериосклеротичне промене. Битна је и генетска предиспозиција. Ако су родитељи или други чланови породице имали кардиоваскуларне компликације веће су шансе да болест настане пре 55. године живота. Код оваквих случајева ризик је од два до пет пута већи и зато је превентива врло важна - наводи др Марић Милошевић.

Редовна контрола крвног притиска, нивоа шећера и масноћа у крви је саставни део заштите. Значајна је умерена и разноврсна исхрана, без много соли. Алкохол је велики непријатељ  срца. Лекари саветују и свакодневне получасовне шетње, а најефикасније су активности на отвореном простору, рад у башти, вожња бицикла... Како је и стрес  један од фактора ризика,  важно је да свака особа пронађе своје механизме у борби са овим проблемом. Стручњаци наводе да смех и радост, који су лако примењиви, успоравају артеросклерозне промене, одлажу евентуални настанак ангине пекторис и коронарне срчане болести."Само здрав живот је срећан", подсећа др Гордана Марић Милошевић.                                                    З.Ј.

Светски дан очувања менталног здравља, 10. октобар

ПРЕПОЗНАТИ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ САМОУБИЦЕ

Суициди се издвајају као горући проблем менталног здравља. Годишње скоро милион људи у свету одузме себи живот. Самоубиство је један од водећих узрочника смртности у популацији од 15. до 44. године код оба пола. Покушаји суицида су знатно чешћи, посебно код младих жена. Стручњаци упозоравају да је важно открити знакове који указују на потенцијалне самоубице и спречити негативне последице.

Ментални поремећаји, нарочито депресија и злоупотреба психоактивних супстанци су директни или индиректни изазивачи више од 90 одсто случајева самоубиства. На ову негативну појаву утиче низ чинилаца, а потенцијални ризици су шизофренија, поремећај личности, анксиозност, алкохолизам, хронична или неизлечива телесна болест, психичка криза, претрпљене трауме или злостављања, самоубиство члана породице...

Лекари напомињу да велики број особа које су покушале или су одузеле себи живот, претходно интензивно размишљају о самодеструкцији, планирају  начине, место и време... Научна истраживања показују да скоро 80 одсто људи који изврше самоубиство испоље упозоравајуће знаке. Важно је запазити промене личности, тугу, умор, безвољност или хиперактивност. Упозоравајући симптоми су промена понашања, слаба комуникација, запуштен спољни изглед, несаница или претерано дуго спавање, незинтересованост за пријатеље, сексуални живот, безнађе, злоупотреба дроге или алкохола... Потенцијалне самоубице сређују недовршене послове, опраштају се са ближњима и пријатељима, имају самодеструктивне импулсе, идеје или изјаве и претходно су покушавале да себи одузму живот. Ове карактеристике понаособ не морају бити алармантне, али испољавање више знакова су опомена на ризик од могућег или латентног самоубиства.

Да би се ефикасно применила превенција суицида, осим ангажованости здравствених радника, неопходна је помоћ свих сегмената друштвене заједнице, професионалаца из разних области...

Важна је едукација радника из примарне здравствене заштите за рано препознавање менталних поремећаја који утичу на појаву самоубиства. Едукација запослених у школи, полицији и грађана како да у раним фазама открију потенцијалне самоубице и који су начини приближавања овим особама. Битни сегменти су контрола оружја, продаја седатива и пестицида, као и континуиран рад са ризичним групама (адолесценти, преживели чланови породице, затвореници).

Психолози упозоравају да особама у окружењу углавном промакну знаци који указују на потенцијалног самоубицу.

З. Ј.

Према подацима Одељења за информатику и биостатистику у здравству  Завода за јавно здравље Чачак, прошле године је у Моравичком округу извршено 32 самоубиства (21 мушкарац и 11 жена). Од овог броја у Ивањици је извршено 12, у Чачку и Горњем Милановцу по 10 самоубистава. У Лучанима није било суицида.

Малигни меланоми

РИЗИЧНЕ ПРОМЕНЕ НА МЛАДЕЖИМА

Последњих деценија удвостручена је учесталост малигних меланома, а у Србији се годишње открије од 300 до 400 новооболелих. Познати спољни чиниоци ризика су ултравиолетна зрачења сунца и соларијумских лампи. 

Осетљивије су особе светле пути, очију и риђе косе. Најчешће се јавља у четрвтој и петој деценији живота када су најјачи радни потенцијали код мушкараца и жена, каже асистент др Иван Марковић, хирург на Институту за онкологију и радиологију Србије.

Меланом који је увек малигни је највећи убица од свих канцерогених обољења. Може да метастазира у све органе, а отпорна је једино длака. Излечив је меланом величине до једног милиметра, уколико се благовремено обави хируршка интервенција.

- Ситне промене на кожи је тешко уочити голим оком. Али,  промене  боје младежа, величине, облика, свраб или крварења могу бити упозоравајући симптоми. Уколико се осете неопходан је преглед специјалисте дерматолога или хирурга-онколога. Скоро 70 одсто меланома се јавља на здравој кожи. Ризичне групе су особе са више од 120 младежа, величине од једног до пет милиметара у пречнику - наводи др Марковић. Он каже да у Европи чешће обољевају жене. Код њих углавном настају на потколеницама и лакше се уочавају. Код мушкараца меланоми се највише појављују између лопатица на леђима и теже се откривају.

Иако наука и хирургија вртоглаво напредују, здравствена просвећеност и култура су најефикаснија превенција. Према речима др Марковића потребна је стална едукација здравствених радника и грађана како би се благовремено препознали симптоми. Упозорава и на редовне здравствене контроле, посебно због промена на младежима и кожи.

Асистент др Иван Марковић одржао је предавање о малигним меланомима за лекаре Моравичког округа. Ово је уводно предавањне уочи манифестације Дани лекара Чачка, која ће бити одржана 26. октобра у сали Скупштине општине. Биће заступљене теме о канцерима који последњих година код нас попримају размере епидемије. Чланови овдашње подружнице Српског лекарског друштва позивају све грађане да присуствују овим предавањима.                                                  З.Ј.