Свечана академија поводом 170 година Гимназије

„ПОНОСАН САМ ШТО САМ БИО ЂАК ОВЕ ШКОЛЕ"

- рекао је Милољуб Албијанић, потпредседник Скупштине Србије, на свечаности у великој дворани Дома културе

Преносећи честитке Скупштине Србије, Албијанић је казао да Гимназија у Чачку, основана 1837. године на предлог Вука Караxића, када и гимназије у Шапцу и Зајечару, представља темељ школског система наше државе. На свечаној академији, која је прошлог петка одржана поводом 170. годишњице, потпредседник Скупштине Србије указао је на потребу већег издвајања за школство, јер „на тај начин улажемо у будућност". Говорећи о систему вредности који би школа, као место образовања и васпитавања, требало да формира код младих нараштаја, он је инсистирао да се све оно што је вредно из наше традиције, културе и историје сачува и пренесе генерацијама које долазе после нас.

Задовољство што је бивши ђак Гимназије изразио је и председник општине (која се уз Чачанску банку, Комерцијалну банку, Социете Генерале Банк, Раиффесен Банк и Дунав осигурање појављује као покровитељ прославе) Велимир Станојевић, рекавши да је похађање ове школе увек представљало привилегију „јер су се њени ђаци издвајали квалитетом знања и резултатима које су постизали током даљег школовања на универзитетима и у свом професионалном раду".

- Данас се много говори о брендовима и о значајним установама по којима су неки градови препознатљиви. Чачани с правом, слободом и поносом могу да кажу да је Гимназија институција по којој је наш град препознатљив - нагласио је Станојевић и захвалио у име општине, бившим и садашњим професорима који су се бавили или се баве значајним послом образовања, али и васпитавања младих Чачана.

Да је Гимназија дала значајан допринос средини у којој постоји,  сматра и њен садашњи директор Иван Ружичић:

- Гимназија у Чачку је свих ових година ослонац духовног и материјалног прогреса нашег града и читаве Србије. У протеклих 170 година кроз њу је прошло више од 20.000 ученика, који су у њој удахнули идеале, националне и опште човечанске, и упућени на пут правде, истине и добра. У својој дугој историји Гимназија је мењала зграде, ученике и професоре, али је увек била расадник знања и богатог духовног живота, који пулсира не само међу њеним зидовима него далеко изван школског простора. Школа је све ово време вршила мисију неговања знања и основних вредности на којима би требало да почива свака заједница. Знање је кључ напретка сваког друштва али без моралног васпитања, без култа рада и поштења, оно остаје само у служби појединца. Све генерације професора ове школе училе су ђаке да свет може да мења само онај ко је спреман да пође од себе и прво себе промени, а добра дела њихових ученика немерљива је награда коју су добијали за свој рад - казао је Ружичић, уз напомену да „данас, на почетку 21. века, када је знање најважнији ресурс савремене цивилизације, Гимназија у Чачку смело иде у нову мисију, ослоњена на традицију и спремна да се мења".

- Захвалан сам свим онима који су створили тај диван бисер који се зове Гимназија у Чачку, а садашње генерације наставника и професора треба да наставе да га брусе, за опште добро нашег народа - нагласио је директор школе која је важан јубилеј обележила од 8. до 13. октобра. Током  шест дана Гимназија је настојала да подсети јавност на своју богату историју и на домете које су, у области науке и уметности достигли некадашњи ученици и наставници, као и на активности садашњих ђака и наставнике. Чачани и гости са стране, присусутни на свечаној академији, имали су прилику да чују гимназијски хор и оперског певача Ивана Петровића (бившег ученика ове школе) и да виде документарно - играни филм о историјату школе који су за прославу годишњице снимили њени некадашњи ђаци који се данас баве режијом и глумом.

Драгоцену помоћ у припреми и реализацији прославе Гимназији пружиле су овдашње установе културе.

Е.В.

На Техничном факултету почиње реализација ТЕМПУС ЈЕП пројекта

МАСТЕР СТУДИЈЕ ЗА ЕЛЕКТРОНСКО УЧЕЊЕ

Наставу на мастер програму за учење на даљину студенти постдипломци моћи ће да прате од идуће школске године

Пројекат „Мастер студије за електронско учење", вредан 282.454 еура, један је од 27 пројеката ТЕМПУС ЈЕП програма који ове године Европска унија финансира у Србији, са намером да  допринесе реформи високог образовања у земљама које још увек нису њене чланице.

Партнери у пројекту, који ће трајати две године, од септембра ове до септембра 2009. године су три српска универзитета (Београд, Крагујевац, Ниш), универзитети у Брајтону, Грацу и Марибору, а учесници су и независни индивидуални експерти из Румуније, Македоније и Босне и Херцеговине. Циљ пројекта,  како је на конференцији за новинаре крајем прошле седмице, казала Радојка Крнета, координатор са ТФ- а, иначе ванредни професор овог факултета, јесте развој и примена нових мастер студија, усклађених са Болоњском декларацијом и европским стандардима у области електронског учења.

- Курикулум који ћемо развити, уз помоћ наших партнера, европских и српских, представља новину јер на српским универзитетима не постоје мастер студије за електронско учење. Постдипломци, који буду стицали високо специјализована знања, вештине и способности, моћи ће да пружају услуге креирања електронских садржаја, не само за потребе наших универзитета већ и за шире тржиште, јер је учење на даљину применљиво у многим областима, као што је на пример усавршавање запослених у појединим струкама преко интернета - објаснила је Крнета. Први суденти - постдипломци моћи ће, према њеној најави, мастер студије за е-учење да упишу у школској 2008/ 2009. години. Они ће наставу пратити у новој лабораторији за хипермедијалну наставу и путем видео конференција, а пројекат  наставницима и сарадницима обезбеђује студијска путовања у високошколске институције - партнера на пројекту из Европске уније. Приликом посете европским партнерима, они ће похађати семинаре и имати тренинге ради стицања додатних знања и практичних вештина које су потребне за реализацију наставе у образовању на даљину.

Првом координационом састанку, одржаном на ТФ- у 12. септембра, поводом почетка реализације пројекта, присуствовао је др Матјаж Дебевц, ванредни професор Факултета за електротехнику, рачунарство и информатику Универзитета у Марибору, који је у својству грандхолдера, задужен „за проверу активности у оквиру пројекта, финансијски менаxмент и координацију са Европском комисијом". Будући да мариборски универзитет већ има Центар за учење на даљину, Дебевц је исказао очекивање да ће стручњаци за ову област из Словеније својим искуством моћи да буду од велике користи српским колегама.

Е.В.

Школа у Мојсињу позива бивше ученике на прославу

Школа у Мојсињу сутра прославља 150. рођендан и упућује позив свим бившим ученицима да својим присуством „увеличају јубилеј". Према програму прославе, гости би требало да се у школском дворишту окупе од 10 до 11 часова, а до 13 сати моћи ће да присуствују представљању књиге о мојсињској школи и разгледају изложбу радова ученика и докумената из њене прошлости. Свечана академија у Дому културе у Мојсињу биће одржана од 14 до 15 часова.

Мојсиње је основну школу добило 1857. године премештањем школе из Брђана, а прве године она је имала 77 ученика. Данас ради као издвојено одељење ОШ „Татомир Анђелић" у Мрчајевцима, а школске 2007/ 08. године имала је 45 ђака од првог до четвртог разреда.                                                            Е.В.

Поводом 70. рођендана ОШ "Милица Павловић"

ОТКРИВЕНА СПОМЕН ПЛОЧА ВОЈВОДИ СТЕПИ

У време осниваwа школа је носила име прославqеног српског војсковође, а грађена је делом из средстава која је оставио покојни војвода. Ово су више него довоqни разлози да једна од најуспешнијих чачанских школа оживи успомену на славног ратника и изузетно хуману личност

Уз обећаwе да ће општина и убудуће, као што је и до сада чинила, издвајати средства за осавремеwаваwе и опремаwе школског простора, али и уз признаwе да му овај чин представqа посебну част председник општине Велимир Станојевић открио је у среду, 17 октобра, спомен плочу војводи Степи Степановићу на старој згради ОШ "Милица Павловић".

Подсетивши да је на овај дан, 1937. "зазвонило прво звоно у овом делу града ондашwег Чачка", председник Школског одбора и Организационог одбора Слободан Бојовић је о настанку школе рекао и следеће:

- Зграда је саграђена напорима и прилозима тадашwег трговачког и занатлијског еснафа Чачка, тадашwих општинских већника и делом из средстава која је оставио покојни војвода. Због тога се ми данас сећамо великог човека који је изабрао наш град за смирај свог живота. Зато је наша данашwа прослава у знаку војводе Степе,човека који није био само војсковођа и ратник, већ је знао да да свој допринос српској писмености, култури и просвети, допринос нашој деци и wиховој будућности.

На новооткривеној плочи је лик војводе и сажет натпис "Дом школа Војвода Степа, 1937 - 2007 ". У холу старе школске зграда може се видети једна друга плоча, из прошлог времена, која је, из идеолошких разлога, дуго била прекривена малтером и светлост дана поново угледала тек 1997. године. Она нас исцрпно обавештава да је зграда подигнута у време краqа Петра Другог  и "за време председника влада Милана Стојадиновића". Председник града Чачка, читамо даqе, био је Радојко Солујић. Следи низ већника и дародаваца. Тумачећи тадашwи назив "дом - школа", члан садашwег Школског одбора Душан Косић објаснио је да је у време градwе било предвиђено да у једном делу зграде, као у свом дому, живе сиромашна деца која су се овде и школовала. Фотографије на паноу у холу подсетиле су на живот и дело Степе Степановића, а ово је била и прилика да нас професор историје Анђелка Рајичић исцрпно упозна са wеговом војничком каријером. Стихове Алексе Шантића посвећене војводи Степи говорио је глумац Баћко Букумировић.

Сценски приказ ратничких подвига и скромног приватног живота човека који заузима значајно место у српској историји припремили су и, у сали нове школе, извели ученици, а у програму је учествовао и школски хор. Поздравну реч гостима (представницима општине, Школске управе, колегама из других школа, бившим и садашwим радницима и ђачким родитеqима) упутио је директор ове установе Мирко Лазовић који је указао на успехе "једне од најбоqих школа у Чачку" и осврнуо се на wену прошлост. Он је подсетио да је ова школа у прошлости пет пута меwала назив. Основана је под именом "Народна школа Војводе Степе", 1954. године добила је назив "Друга основна школа", да би исте године постала Основна школа "Јован Јовановић Змај ". Годину дана касније преименована је у "Трећу основну школу", а 1957. године стекла данашwи назив - Основна школа "Милица Павловић". Случајно или не, школа је пет пута и дограђивана. Пре три године добила је савремен простор од 1.350 метара квадратних, а вредност анекса већа је од 600.000 еура.

Е.В.