Ходочашће на Крф и Видо Вукових задужбинара из Чачка

ТРАГОМ ВЕЛИКЕ ЕПОПЕЈЕ

Н ема више на овом свету ратника који су боравили на Крфу 1916. године. Узбуђење које осећају ходочасници на Виду, међутим, сваке године је све веће. Зид плача у баркама над Плавом гробницом искупљује српске заблуде 20. века" забележио је љубомир Сарамандић, кустос Српске куће- музеја, уједно и конзулата Републике Србије на Крфу и аутор књиге о трагичној епопеји свог народа исписаној током Првог светског рата.

Седамнаестог септембра обележена је 89. годишњица пробоја Солунског фронта. Након тродневне офанзиве 1918. године, Прва и Друга српска армија пробиле су фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила. Али, до победе, прошло је неколико тешких година обавијених свакодневно велом смрти. Очевици и преживели су забележили силовитост те борбе. "Планине су се љуљале" од топовских канонада, незауствљива српска војска јуришала је у слободу. Десетак дана касније путем солунске епопеје кренули су и чланови Огранка Вукове задужбине из Чачка. На ходочашће, које ће помешати осећања љубави, поштовања, патриотизма, историјског памћења, одговорности и надасве лепоте коју нам је живот подарио, да је видимо и доживимо, а на коју су наши преци пре много деценија гледали на овим острвима, из потпуно другачије перспективе.  

КРФ - СВЕ ЈЕ ОВДЕ ЛЕГЕНДА

Преко брда и долина планинског масива Пинт, који по пејзажима подсећа на наш Златибор, стижемо у Игуменицу. Луку у коју су пре скоро девет деценија стизали и српски борци из Албаније. Великим и удобним трајектом пловимо скоро два сата до острва. Узнемиреност међу путнике уносе мисли, суочавање са великом историјском жртвом и истином, али и питање које гласно и без гордости постављамо једни другима - јесмо ли достојни ових предака? Пловимо у сусрет заласку медитеранског сунца последњег дана септембра. Крф. "Све је овде легенда", записао је песник и дипломата Јован Дучић. Острво у својим њедрима чува многе споменике који сведоче о најзначајнијој епопеји српске историје 20. века. На здањима спомен плоче које сведоче о боравку српске војске и владе током Првог светског рата. И на месту искрцавања српске војске у Гувији 1916. спомен плоча. Први српски војник који је стао на обале Гувије, на овом месту положио је сабљу и пољубио земљу. Гувија је место захвалности. У центру Крфа преко пута Јонске скупштине, Српска кућа. Тако се зове зграда велике историјске вредности коју су крфске власти уступиле Србији као музеј и почасни конзулат. Поставку музеја о боравку српске војске на Крфу од 1916. до 1918. урадио је генерал Милорад Прелевић, подељена је у 11 блокова, хронолошки. Униформе, оружје, ордење, писма краља Александра, Крфска декларација... Фотографије пред којима се занеми и гутају сузе: "Отац поред сина мумифицираног од глади", "Српски сељак (под дрветом), пребира по својој сиротињи", "Краљ Петар на Везировом мосту"... Споменик борцима Дринске дивизије 1916 године, скровито чуван међу четинарима у Агиос Матеусу, предграђу града Крфа. Обележен таблом на три језика, и српском. Крф са сто хиљада становника примио је тада 150.000 српских војника, болесних, измучених, гладних. Није украдена ниједна маслина, нити сломљена иједна гранчица... И у таквим условима српска војска чувала је свој углед и војничку част. - Много је разлога да Срби на Крфу осећају понос. Нажалост, судбина оних који су најзаслужнији за то осећање није била у складу са њиховом жртвом - прича наш домаћин у конзулату љубомир Сарамандић. Почетак је октобра, а на Крфу, сунчано и пријатно топло. Врви од туриста са свих страна света.

ВИДО НИЈЕ НА ПРОДАЈУ

За Видо кажу да је "српски Јерусалим", светилиште у тишини и осами. Мир ремете само ходочасници. Срећемо Зајечарце, Београђане... Тамо далеко, у славу и част отаxбине остале су небројене жртве. Зелено острво данас је мета светског капитала. "Запао је за око" Американцима, чујемо, не питају шта кошта... Дискретно изолована, лепа обала у тишини, мирно, чисто море, тамно модро као најзрелија шумадијска шљива. У овом парчету Медитерана то је "Плава гробница" за хиљаде српских родољуба. Изнад ње Камени крст

и костурница-маузолеј. У њему касете поређане по азбучном реду са именима 1.232 борца чија су имена, чин и порекло познати, у бункерима земни остаци 1.532 војника чија су имена остала непозната... Препознајемо презимена бораца из Качулица, Зеока, Прањана, Миоковаца, редови, пуковници... Шумадијског пука, Дринске, Тимочке, Моравске  дивизије, Дунавског пешадијског пука... Грци то знају, памте и изнад свега поштују успомену на српске жртве. Зато, сазнајемо, Видо није на продају... Утихнули су мотори бродића Елада, заћутасмо... Викторија Шљивић, девојче, осмак, прочитала је песму "Плава гробница" Милутина Бојића, песника сведока трагедије. Ловоров венац у име ходочасника у море су спустили председник Огранка Вукове задужбине из Чачка мр Гроздана Комадинић и наставник Радиша Живковић. Кроз сузе смо сви запевали "Тамо далеко": "О зар је морала доћ'... С поштовањем су стајали и сви други путници на броду. У помен жртвама послужена је ракија. Прихватише се и путници Грци. Тачан број умлих на Виду никада није установљен..."После Другог светског рата судбина је била још окрутнија према носиоцима Албанске споменице. Основно људско право - бити часно сахрањен у својој отаxбини, многима је остало ускраћено. Једни су осуђени у земљи, други били приморани да остатак живота проведу у новом, мого тежем изгнанству, трећи су умирали у беди и анонимности...", бележи Сарамандић.

МЕТЕОРИ - БЛИЖИ НЕБУ И БОГУ

На грчком језику ова реч значи "лебдети у ваздушном простору". И баш тако, нестваран, у тоталном контрасту од амбијента, готово ванземаљски, без даха оставља посетиоца несвакидашњи призор манастирског комплекса Метеори. Колосалне громаде, чак суровог изгледа и невероватни грађевински подухвати, учинили су да ове свете стене са православним манастирима, буду ближе небу и Богу. Висине испуњене мирисом тамјана, духовним животом и молитвом, шумом ветра и цвркутом птица. Легенда каже да су први пустињаци Метеоре населили још пре десетог века настањујући се у пукотинама стена. Од 24 манастира данас је активно само шест: Мегало Метаморфоссис или Велики Метеорон по нашки  Преображење, Варлам, Свети Стефан, Русана, Света Тројица (најатрактивнија слика Метеора, као да је срастао с каменом), Свети Никола Анапавсис и Пресретна Дева, манастирски комплекс сав у пећинама стена. Калуђери у овим манастирима дневно провде између шест и седам, а недељом и празаницима и до 11 сати у молитви, покајању и побожности, духовним размишљањима и одрицању од свега материјалног, у посту и подвижништву. У време отоманске владавине Метеори су били бастион православља и заштитник Хеленизма, чувари грчког језика и бораца за слободу. Непрегледне колоне туриста у највећој тишини походе ово древно светилиште.

ЗЕЈТИНЛИК, СОЛУН

Ђорђе Михајловић у 85. години још увек говори родољубиву поезију и историју битака, али памти и све посете Српском војничком гробљу у Солуну. Одржава га и каже да је најпосећеније од свих у непосредном окружењу. У цркви Светог Димитрија, заштитника Солуна, они који славе Митровдан купише славске свеће. На кратко смо уз Аристотелов трг, Беас кулу, Ротонду, луку... Преостали новац трошимо у главној Улици Егнација. Грци су познати трговци... Ни замор, ни године нису били препрека да се у живописном кањону Темби спустимо до Афродитиних извора. Легенда каже да се богиња лепоте баш ту умивала. У непосредној близини и храм Агиа Параскеве, Свете Петке. Палимо свеће за здравље и срећан пут. Организација пута, превоз и услови које је обезбедио  "Аутопревозтурист", зналачко вођење Јована Савина, грчко вече и све што овакво путовање подразумева, судећи по утисцима, већину путника овог ходочашћа не би довели у дилему, да ли да на исти пут крену поново.

Зорица Лешовић Станојевић