У Пријевору прошлог викенда одржане завршне свечаности 33. Такмичења села Србије

ПОБЕДИО БРЕСТОВАЦ

У такмичењу учествовало више стотина села и неколико стотина хиљада њихових житеља

На завршној свечаности 33. Такмичења села Србије у Пријевору, прошлогодишњем победнику и овогодишњем домаћину, поздравну беседу одржао је министар за инфраструктуру у Влади Србије Велимир Илић, а затим се здравицом, како је рекао,  "уместо благослова" бројним учесницима и гостима обратио председник Културно просветне заједнице Србије песник љубивоје Ршумовић.

- Драго ми је да се Србија поново радује, игра и пева. Кад наше село буде јако, биће јака и Србија. Село тражи добар пут, добру струју, добар водовод и ништа више. То је тако мало и ова влада мора то да испуни - казао је Илић. У име домаћина гостима су се обратили председник Месне заједнице Мирослав Јојић, и председник општине Велимир Станојевић.

Победник 33. Такмичења села Србије за прошлу годину је село Брестовац, општина Бор. Одлуком жирија друго место заузела је Ратина, краљевачка општина, а треће место припало је селу Миљевић, општина Голубац. Победнику је, осим дипломе  и рачунарске опреме, дар Задружног савеза Србије, припала и новчана награда "Агробанке" од 80 хиљада динара.

Посебно је награђено и КУД "Рудо" из Руда, док је награда за најбољи културно-уметнички програм изведен првог дана припала селу Милошево.

Стручни жири оцењивао је пољопривредну производњу здраве хране, употребу пестицида, заштиту животне средине, уређеност села, степен изграђености комуналне инфраструктуре, уређење дворишта и све што чини живот села.

У култутно-уметничком програму, другог дана смотре, наступили су најбољи извођачи свих шест села међуокружних победника.

Покровитељи 33. Такмичења села Србије су Министарство за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Организацију су подржали "Агробанка" и Задружни савез Србије, а одржавање завршних свечаности помогли су Општина Чачак и домаћин МЗ Пријевор.

Секретар КПЗ Србије Марија Бишоф рекла је да је КПЗ  иницијатор и покретач овог такмичења, које се одржава на општинском, окружном и међуокружном нивоу. Нажалост, међу учесницима  нема више села са Косова и из Војводине. Села су изузетно заинтерссована за такмичење, али због гашења КПЗ по општинама највећи део организације пао је на њих. Србија и са селом може да уђе у Европу, казала је Марија Бишоф и нагласила да данас нема разлике између живота у селу и граду, да идемо ка томе да у селу буде пожељно живети, можда пожељније него у граду.                                               М.С.А.

ТАКМИЧАРИ

Села Брестовац, општина Бор, Борски округ Доњи Ступањ, општина Александровац, Расински округ, Милошево, општина Голубац, Поморавски округ  Миљевићи, Браничевски округ и Ратина, општина Краљево, Рашки округ.

Ван конкуренције наступили су КУД из Руда и домаћин Пријевор.

Овогодишњи род јабука обећава добру зараду

ПРЕРАЂИВАЧИ ХОЋЕ ПАДАЛИЦЕ

Берба јабука у чачанском крају завршена је ове јесени очекивано петнаестак дана раније него лане. Иако су током вегетационог периода владали специфични климатски услови, који су у многоме утицали на квалитет плодова, стручњаци процењују да је род задовољавајући. Домаће и иностране прерађивачке куће биле су  веома заинтересоване за индустријску јабуку (падалице), па су велике количине рода намењеног стоној употреби завршиле у индустријској преради.

Овоме није погодовала само суша већ и велики број фирми, који се баве прерадом воћа и поврћа. Истовремено, због чињенице да Пољаци, као најзначајнији европски прерађивачи, нису успели да задовоље тржиште, указала се могућност да наша индустријска јабука нађе прођу на европском тржишту. Тако су, на задовољство произвођача, ове године плодови за прераду достигли економски оправдану цену од осам до 12 динара по килограму.

Према званичним подацима, јабука је у Србији засађена на 27.000 хектара и по заступљености друга је воћна врста, одмах после шљиве. Укупна производња креће се у просеку од 180 до 200 хиљада тона годишње. Јабука је, такође, у значајном проценту заступљена, и са економског аспекта једна је од значајнијих воћарских култура и у чачанском крају.

- Имајући у виду компаративне предности и чињеницу да се од вајкада гаји на овом подручју, има оправданости за њеним гајењем, али под условом да се тај посао заиста ради мајсторски, никако другачије - каже професор др Томо Милошевић, шеф катедре за воћарство на Агрономском факултету.

Поређења ради, у Јужном Тиролу, као подручју са најсавременијом технологијом, на 18 хиљада хектара произведе се, ни мање, ни више, него 800 хиљада тона јабуке. Од тога, 15 хиљада хектара је под системом за наводњавање, заштите од мраза и других неповољних еколошких услова, што значи да ми ни из далека нисмо задовољили своје ресурсе.

И сам узгајивач ретких воћних врста, професор Милошевић каже да треба пратити  савремене технологије гајења јабуке, а када је реч о сортименту треба тежити ономе што  тражи тржиште. његова препорука је контроверзни ајдаред, јер ће, каже, још дуго имати места у нашем сортименту.

Ајдаред се тренутно у Србији гаји на 50 одсто парцела, али ће се тај проценат, како очекује Милошевић, бар када је реч о подизању засада у наредних пет година, свести на трећину у ударном сортименку, са колико би могли бити заступљени златни и црвени делишес и њихови мутанти, као водеће европске сорте јабуке.

Иако се раније у ово време на тржишту ћутало о пласману и цени, тренутно се килограм јабука прве класе откупљује за Русију по цени од 35 до 40 евроценти, што је за произвоизвођаче солидна цена. Није "немогућа мисија" да се наша јабука појави и на европском тржишту, али би морали да задовољимо бројне стандарде, каже Милошевић.

М.С.А.

Одгајивачи свиња најављују постепено гашење производње

ПОКОЉ СВИЊА

Меса ће бити довољно, али ће бити недоступно грађанима

Иако цене сточне хране и свежег меса у продавницама расту, на сточној пијаци у љубићу цена живе мере свиња пада. То ће, како тврде добри познаваоци ове проблематике, довести до гашења многих чачанских фарми за узгој свиња. На тржишту ће остати само одгајивачи који имају потпуно заокружен процес производње.

Оскудну понуду прасића и товљеника у петак је на сточној пијаци у љубићу пратила још мања потражња. Иако је цена живе ваге прасади била 80, а товљеника од 100 до 105 динара, купаца није било.

Сточари нерадо говоре за новине, кажу, све што се тренутно дешава   у свињогојству никога у овој држави не интересује.

Цене никакве, а прасе док стигне за продају треба да поједе најмање 2,5 до три килограма концентрата. Xак концентрата кошта до 1.500 динара, па је јасно да је гајење прасића чист губитак.

Суша, која је умањила род житарица, те је цена хране енормно порасла  и све већа употреба кукуруза у производњи биодизела и етанола главни су кривци за насталу ситуацију, а то је додатни разлог да цена житарица енормно расте и на светској берзи.

- Мислим да ово прети да направи помор у свињарској производњи. Продајна цена једног прасета је данас 80 динара по килограму, а његова цена коштања 90, што значи да су власници 10 динара на губитку живе мере, каже Мирко Ракетић, председник Удружења одгајивача говеда "Чачак".

Председник Удружења које окупља 70 великих произвођача свиња процењује да ће наредних година опстати само велики фармери који имају заокружен циклус производње.

- Само оне фармере који производе сточну храну, прасиће и товљенике, не погађа оваква ситуација, јер је последњих пет до шест месеци цена товљеника стабилнија од цене прасића.

Ракетић процењује да ће и у наредном периоду бити тако. Они који се буду базирали само на производњу прасића биће на већем удару тржишта. Страдаће мали произвођачи али тржиште неће трпети.

И поред тога што се откупне цене свиња смањују, истовремено расте цена меса у малопродаји. Прави скок малопродајне цене свињског меса очекује се крајем зиме. Сада се продаје месо животиња чији је тов почео пре шест месеци, када је сточна храна била јефтинија и то по ниским ценама, јер свињари гасе производњу. Имајући у виду да је месо у августу већ поскупело за око 10 одсто, ново поскупљење ће представљати додатни удар на кућни буxет грађана.

Тренутно, цена јунећег бута у продавници је од 400 до 430 динара за килограм, свињског од 390 до 430 динара, јунећа леђа коштају 350 динара, а јунећа ребра 320 динара. Димљени свињски бут кошта 500 динара, бела свињска печеница 650, а димљена свињска плећка око 500.

Забрињавају подаци, изнети недавно у Привреденој комори Србије, који указују да је пре петнаестак година становништво Србије трошило 65 килограма меса по становнику, а данас свега око 36 килограма, што је упола мање него у Европској унији, где је просечна годишња потрошња по становнику око 86,7 килограма. Половину поједеног меса чини свињско месо, а од европских земаља иза Србије по потрошњи меса је само Албанија.

Према подацима Привредне коморе годишње се у Србији број грла смањује од два до три одсто, а последњи подаци говоре да је са некадашњих 650 хиљада тона свих врста меса Србија спала на 450 хиљада тона.                        

М.С.А.

НЕСТАШИЦА МЕСА НА ЕВРОПСКИМ ТРПЕЗАМА

Наша земља од 1996. године има одобрену квоту од 9, 975 тона за извоз меса у земље западне Европе, али до сада никада нису испуњене тражене количине. Највише је извезла прошле године 1,500 тона, а ове године се очекује да се приближи бројци од 2.000 тона. Стручњаци процењују да ће ова намирница недостајати европском тржишту, што потврђује и податак да је ЕУ прошле године недостајало око 300 хиљада тона јунетине, а процене су да ће у блиској будућности недостајати око 600 тона.

ЖИТАРИЦЕ 20 ДИНАРА

Цена житарица на сточној пијаци у љубићу и даље расте. Прошлог петка  килограм кукуруза, јечма и пшенице коштао је 20 динара. Кукуруз и пшеница углавном су из старих залиха, купљени у Банату за 10 до 12 динара, а откупљивали су их у већим количинама ивањички препродавци.

Прошле године у ово време цена кукуруза била је скоро тродупло мања, док је цена живе ваге свиња била за 30 до 40 одсто већа. У петак су овце коштале од 90 до 100 динара, а јагњад 140 до 150 динара по килограму.

У Србији се сваке године закоље и преради 200 хиљада говеда, 1,5 милиона свиња товљеника, 30 хиљада оваца и коза, четири хиљаде коња и више десетина милиона живине, али су због суше и смањеног приноса житарица.

У Институту за воћарство

ПРОДАЈА САДНИЦА ОД 1. НОВЕМБРА

Институт за воћарство почеће 1. новембра продају безвирусних садница 14 воћних врста са 48 сорти. Иако су саднице шљиве, неколико година уназад имале доминантно место у расадничкој производњи чачанског Института за воћарство, ове године, због нових законских прописа, понуда ће бити знатно слабија. Ни понуда леске неће моћи да задовољи захтеве домаћих купаца, па ће недостатак бити надокнађен увозом.

Заштићен расадник малине чачанског Института за воћарство припремио је за предстојећу продајну сезону 600.000 сертификованих садница две сорте виламет и микер. Реч је о врхунском садном материјалу одгајаном на 1.020 метара надморске висине у посебним условима који тај матичњак чине јединственим у Југоисточној Европи.

Институт још није одредио цене својих садница, али је извесно да ће бити нешто више него лане.

Саднице чачанских сорти шљиве коштаће 220 динара, а свих осталих 180.

Саднице јабуке, крушке, дуње, мушмуле и бреске коштаће 150, кајсије, трешње и једногодишње леске 200 динара, а висококалемљене кајсије 250. Садница калемљеног ораха коштаће 1.000 динара.                                                      М.С.А.