Министар без портфеља Драган Ђилас разговарао у Чачку са председницима општина Моравичког и Шумадијског региона

ОПШТИНЕ "ВИДЕ" БОЉЕ ОД ВЛАДЕ

На састанку са председницима општина Моравичког и Шумадијског региона, одржаног у среду у Чачку, Драган Ђилас, министар без портфеља, задужен за спровођење Националног инвестиционог плана, предочио је представницима локалних самоуправа нови концепт НИП-а и нови  начин конкурисања за средства из овог буxета. Том приликом челници неколико општина указали су на бројне проблеме са којима су се суочавали током прошле и ове године приликом реализовања пројеката које је финансирала држава, сугеришући  министру и његовим  сарадницима да убудуће више уважавају захтеве и предлоге доспеле из општина, јер, како је речено, оне боље од Владе знају шта им је потребно.

Пошто је подсетио да рок за подношење пројеката који ће у 2008. години бити финансирани не само из републичког буxета, већ и из приватизациониох прихода, кредита међународних финансијских институција и предприступних фондова ЕУ, истиче 1. октобра, министар Драган Ђилас је рекао:

-  Уважавајући приоритете  које је  пре месец и по дана усвојила Влада Србије, настојаћемо да одаберемо најбоље пројекте који се тичу изградње инфраструктурних објеката, отварања нових радних места, улагања у људске ресурсе и образовање и у рурални развој Србије. Као што је познато, министарства могу да пријаве пројекте од националног значаја, а остале - општине, градови, удружења грађана. Сматрам да нико  боље од  легално изабраних представника локалне самоуправе не може знати шта у општинама треба да се гради, који локални пут, водовод и слично. Настојаћемо да одлучивање у "центру" максимално спустимо на локални ниво, да се не би, као у неколико случајева  до сада, дешавало да буду прихваћени многи пројекти који нису били приоритетни за локалну самоуправу.

Министар Ђилас је обећао да ће Канцеларија за Национални инвестициони план, после договора са ресорним министарствима, све општине информисати  који су пројекти одобрени, очекујући и "повратну" информацију  о томе да ли је средства евентуално требало предвидети за неке важније програме. Он је сугерисао представницима општина да конкуришу и за започете пројекте, за чији завршетак немају довољно средстава и да сачине реалан распоред средстава, односно не траже паре, на пример, за инвестиције за које поседују само идејне пројекте.

-Пошто од ресорног министарства добије "оверену ситуацију" за неки пројекат, Канцеларија Националног инвестиционог плана у року од 24 сата обрађује захтев и даје налог трезору за исплату. Имамо суфицит у реализацији буxета и не постоји ни један разлог да не буду плаћени пројекти који су већ реализовани и за које је поштован Закон о јавним набавкама. Због тога сам на састанцима у Јагодини и Нишу замолио председнике општина да Канцеларији за НИП доставе број фактура и адресе на које су их упутили, да бисмо у ваше име  у министарствима разрешили те проблеме - рекао је министар Ђилас.

Председници општина из Моравичког и Шумадијског региона управо су истицали  проблеме  лоше координације приликом исплате  радова извођачима и чињеницу да су током ове и прошле године средствима  предвиђеним у НИП финансиране неке инвестиције које општине нису ни тражиле. Један упечатљив пример - градњу скијалишта на Руднику, истакао је председник општине Горњи Милановац Дражимир Марушић, нагласивши да је ова општина "једино добро прошла са путевима" и замоливши представнике Владе да реше проблем  објеката бившег предузећа "Етно арт" у Коштунићима, у које је уложено више од 10 милиона евра, а који су пропали и опљачкани.

Општина Лучани је поднела  24 пројекта, а из НИП-а је добила само 1,2 милиона евра за реконструкцију домова здравња и градњу путева, док су остали програми одбијени, рекао је предсендик општине Слободан Јоловић, апелујући на  министра Ђиласа да канцеалрија за НИП "подржи" пројекте градње акумулације "Сврачково" и  регионалне депоније  "Дубоко". Братислав Николић, председник општине Кнић, је  предложио да рок за подношење пројеката буде продужен до 15. октобра, а процедура учешћа на  овом конкурсу  децентрализована. Председник општине Топола Драган Јовановић замерио је људима из Владе који су одлучивали о трошењу пара из НИП-а у овој и прошлој години, јер су "укинули" неке већ одобрене пројекте, за које је локална самоуправа била приморана да се задужује. Он је инсистирао на надлежне да "подрже" пројекте регионалног карактера, међу којима су, за његову општину значајни гасовод и реконструкција  магистралног пута од Тополе до Крагујевца.                                        

М.Н.

"Гарантованих" 16 милијарди динара

У буxету Националног инвестиционог плана и ове и прошле године исказан је суфицит, о чему сведочи податак да је лане од 338, потрошено  110  милиона евра, док је  за пројекте  финансиране ове године из буxета, од  расположивих 547, "повучено"  200 милиона евра.

Укупан буxет планиран за спровођење  НИП-а  у 2008. години још није познат, због тога што  су "отворени" и нови извори финансирања. За сада је извесно, рекао је министар Ђилас, да је  за "гарантоване пројекте" обезбеђено 16 милијарди динара.

Предност регионалним пројектима

Чачанска општина је, уважавајући критеријуме Владе Србије, Канцеларији за Национални инвестициони план  доставила пет пројеката, које је представио председник општине Велимир Станојевић, нагласивши да је Чачак "подржао" и градњу депоније "Дубоко" и оспособљавање аеродорома у Лађевцима за цивилни саобраћај:

- Предност смо дали  пројектима регионалног и међурегионалног карактера и  општинским програмима предвиђеним Стратегијом развоја општине. Реч је о  изградњи  акумулације "Сврачково" и регионалној депонији "Дубоко" и изградњи инфраструктуре у индустријској зони. Конкурисали смо и пројектима реконструкције Улице Ђорђа Томашевића и градње моста на Западној Морави и Улице број 10. Планирали смо да средствима из буxета НИП-а финансирамо и градњу магистралних  водовода од Прељине до Мојсиња и од Трнаве до Горичана. Осим овога, Министарство за рад и социјалну политику конкурисало је за средства неопходна за градњу дома за старе особе у  Чачку, капацитета за 150 корисника. Конкурисали смо и за средства  неопходна за топлану  на локацији код хотела "Морава", чијом градњом би  био заокружен процес топлификације у  граду.

Председник Станојевић је нагласио да ће бити настављене и инвестиције започете у овој години средствима из буxета НИП-а, међу којима и водовод у Катрги и индустријска зона на локацији "Цер". Он је изразио очекивање да ће сви чачански пројекти добити "зелено светло" Владе Србије, тим пре што је за  њих у буxету општине обезбеђено финансијско учешће  од 30 одсто.

---

Филип Данлоп, менаxер града Албурна из америчке држава Алабама посетио Чачак

УОЧИ ОТВАРАЊА КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ЛОКАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ

Филип Данлоп је крајем прошле седмице посетио Чачак и сусрео се са председником општине Велимиром Станојевићем, у својству менаxера и тренера Мега програма кога финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) а спроводи га америчка невладина организација УРБАН ИНСТИТУТЕ.

Објашњавајући разлог Данлопове посете, Јовица Дамњановић, директор канцеларије Мега програма у Нишу, подсетио је да је реализација програма, чији су главни циљеви привлачење страних инвеститора, покретање нових послова, отварање радних места и партнерство јавног и приватног сектора, почела октобра 2005. године и да је њиме најпре било обухваћено десет општина. Чачак је међу 11 локалних заједница које су прикључене у марту ове године, као и општине Суботица, Инђија, Зрењанин, Нови Београд, Крагујевац, Ужице, Лозница, Прокупље, Врање и Крушевац. Дамњановић је за 18. октобар најавио отварање канцеларије за локални економски развој у Чачку, а овом догађају ће, нагласио је, осим представника Мега програма, присуствовати представници УСАИД и Америчке амбасаде у Београду. Канцеларије ће бити отворене и у осталим општинама из "друге групе", а свих 11 проћи ће обуку коју ће спроводити "тренери" међу којима је Филип Данлоп.

На састанку са општинским руководством, који је био "затворен" за новинаре, он је, како нам је рекао Јовица Дамњановић, општинским челницима предочио значај Мега канцеларија и пренео им искуства општина које су прве обухваћене овим програмом.

Отварање канцеларија за локални економски развој финансирају локалне заједнице, а оне су замишљене као места на којима ће бити разматрани сви пројекти који буду претендовали на средства УСАИД - а. Америчка агенција за међународни развој ће, у оквиру Мега програма, финансирати пројекте које буде предложила канцеларија, а десет другопридружених општина ће, по Дамњановићевим речима, на донације моћи да рачуна од идуће године.

Е.В.

---

Министар одбране Драган Шутановац у посети Техничко ремонтном заводу

МЕЂУ НАЈБОЉИМА У СРБИЈИ

- Техничко ремонтни завод Чачак је један од најбољих, по повратку у надлежност министарства биће још бољи, јер имамо капацитете, интересовања, а у последње време остварени су и неки међународни контакти - изјавио је министар Шутановац

Министар одбране Драган Шутановац је приликом боравка у Чачку, у среду, посетио Техничко ремонтни завод, установу Војске Србије чија је основна делатност техничко одржавање и генерални ремонт средстава борбене технике, укључујући и одговарајуће ,,припадајуће системе", агрегате и уређаје. Технички ремонтни завод Чачак производи и резервне делове за потребе ремонта борбених средстава, специјалне алате и специјалне надоградње возила. Национални инвестициони план је могућност да Министарство одбране конкурише са пројектима значајним не само за војску, систем одбране и министарство, већ и за цивилне структуре, рекао је министар Шутановац. Министарство одбране је за средства НИП-а конкурисало са три пројекта. Први је завршетак ремонта летелица, пре свега хелихоптера који као мултифункционални могу да се користе и за гашење пожара, али и у цивилно војним потребама, други пројекат је конверзија аеродрома Батајница, а трећи, геостратешки односно војно политички пројекат је завршетак базе Цепотина код Бујановца, која представља стратешку тачку за безбедност Србије.   

- Према пројекту који се односи на аеродром Батајница, требало би да добијемо цивилно војни аеродром под управом војске, а средства која се буду добијала од цивилног дела, практично ће бити допунска средства Министарства одбране. Анализе и потребе региона, уз сагласност свих председника општина, показују да ће аеродром Лађевци бити један од важнијих пројеката за будућност. Пошто нисмо нереални, нисмо ни конкурисали са пројектима за два аеродрома за следећу годину, јер осим што би било нелогично, не би било ни коректно према другим министарствима - рекао је министар Драган Шутановац.

Министар је истакао да ће аеродром бити и у војној и у цивилној функцији, због великог броја наших исељеника, великих туристичких капацитета у овом региону и близине Копаоника. Најбитније је да новацем уложеним у војску оствари добит и министарству са којим би пре свега ваздухопловство могло да располаже, каже Шутановац.

Политика министарства ће се мењати. Он је истакао да ће ремонтни заводи бити прилагођени потребама војске, и да ће пружати услуге заинтересованим лицима и привредним субјектима. Како је најавио, техничко ремонтни заводи биће враћени у надлежност ресорног министарства, односно Генралштаба. Министар каже да ће бити јача сарадња ремонтних завода са војском, која ће допринети бржој комуникацији и ефикаснијем решавању проблема.

- Раднике највише интересује да ли ће бити отпуштања, да ли има вишка радне снаге. Нажалост има их, у Чачку можда и мање него у другим ремонтним заводима. У процесу транзиције најмање је било промена у војним установама и ремонтним заводима. Техничко ремонтни завод Чачак је један од најбољих, након повратка у надлежност министарства биће још бољи, јер имамо капацитете, интересовања, а у последње време остварени су и неки међународни контакти. Постоји интересовање за нашом војном и одбрамбеном индустријом, и мислим да ће завод имати много посла у будућности - каже министар одбране.

Н. Р.

У којим реонима Србије има највише остатака касетних бомби?

- Потребно је да сазнамо шта је урађено, на којим локацијам је неопходно да се бомбе уклоне, и да што пре започнемо отклањање касетних бомби преосталих из 1999. године. Имамо капацитете, али потребно нам је много новца за уништавањем бомби. Ускоро ћемо контактирати са представницима земаља који су заинтересовани да нам помогну. Норвешка је увек била вољна да помогне Србији у решавању свих проблема. Мислим да ћемо добити неопходну помоћ. Јавност ће врло брзо сазнати о којим локацијама је реч - истиче министар Шутановац.