У
Горњој Трепчи изабрана најбоља ракија од шљиве
НАЈБОЉА
МИНИЋЕВА ПРЕПЕЧЕНИЦА
На
"Данима здравља", манифестацији који се традиционално одржава 21. септембра, на дан Мале Госпојине, славе цркве Свете Богородице у Горњој Трепчи и Месне заједнице, организовано је, ове године по десети пут,
Републичко такмичење "Шумадијска краљица" за избор најбоље ракије препеченице од шљиве.
По
оцени стручњака Пољопривредног факултета у Земуну, Института за воћарство у Чачку и других еминентних институција, од 69 узорака, најбољу препеченицу имао је Станимир Цане Минић, из Горње Трепче, са оценом 19,06. њему су припали новчана награда од 8.000 динара, прелазни пехар и плакета. Друго место освојио је Милош Трнавац из Горњег Милановца (18,83), а треће Марија Митровић из Лозња (18,70).
Мирољуб
Маре Гојковић, иницијатор овог такмичења и стални члан комисије већ десет година, рекао је да је овогодишње оцењивање ракије дало 18 великих златних медаља, што нико не памти у старој Југославији, те да је ракија која се данас производи "у народу" светског квалитета и може да се "носи" са најбољим вискијем и коњаком у свету.
Вишеструки
освајач међународних златних медаља за ракију Цане Минић казао је да је ово за њега најдраже признање, "зато што је најтеже победити у свом селу".
На
стручном саветовању о производњи и пласману ракије, које је требало да разреши неке дилеме са којима се суочавају произвођачи, Мирољуб Гојковић је казао да су шљивовицу направили наши прадедови, а ми смо дужни да овако врсно пиће негујемо. Нас у том напору ремете квази - произвођачи, називајући тако све велике произвођаче који нуде ракију продавницама по 145 до 200 динара за литар. Шљивовица није шљивовица ако не "одлежи" бар три године, мора да буде призната на светском тржшту и да се плати најмање 10 евра.
Говорећи
о потреби за сталним напретком у истраживању технологије и производњи шљивовице, да би она заиста имала своје место у светским и европским оквирима, Бранко Поповић, магистар шљиве упоредио је производњу ракије у Србији са Немачком, као једном од водећих земаља произвођача ракије у Европи.
Кад
нас се ракија производи у готово целој Србији јер су климатски услови такви да можемо да производимо шљиву где хоћемо, док је у Немачкој прилично хладна клима, тако да је производња углавном сконцентрисана на југу земље, казао је Поповић. Ми још немамо, али Немци, само у области Шварцвалда, имају заштићених пет ракија са географским пореклом: чувену трешњевачу, ракију од мирабеле, крушковачу вилијамовку, малиновачу, трешњевачу и једну шљивовицу.
- У
Србији се индустријски производи мање од пет одсто воћних ракија, док мали произвођачи - каже - произведу све остало. У Немачкој је слична ситуација. На подручју Западне Србије регистровано је само 1.000 произвођача, што је изузетрно мало, док Немачка на знатно мањем простору има 28.000 регистрованих произвођача, такозваних малих дестилерија, што им даје "одрешене руке" да лакше производе и пласирају на тржиште. Код нас је сваком произвођачу дозвољено да произведе ракије колико може, јер то Србију
чини Србијом, док је код Немаца производња ограничена на максимално 750 литара по домаћинству.
Кад
је реч о хемијском саставу ракије за тржиште, Немци су много либералнији и дозвољавају у дестилату максимално 86 одсто алкохола. Ми ракију обично печемо са 60 одсто алкохола. Уколико је ракија са географским пореклом, а иде на тржиште, не сме да садржи више од 40 одсто алкохола, односно 37,5 уколико је без географског порекла.
Код
нас се за производњу ракије врхунског квалитета користе старе аутохтоне сорте црвена ранка и пожегача, последњих година стенлеј и новије сорте. И Немци за производњу ракије користе старе сорте, најчешће јабука, крушака и шљива, а у последње време и дивље воће, као што су трњина, брекиња и јаребика. Карактеристично за Немачку је да се доста прерађују трешње (чувена шварцвалдска трешња црне боје), које имају много више шећера и израженију арому, због чега дају ракију изузетног квалитета.
Поповић
даље пореди и каже да се и у ферментацији ракије разликујемо.
- Ми ставимо шљиву у кацу, па шта јој бог да. За разлику од наших отворених каца они користе затворено врење које траје шест до осам седмица и додају селекционисане квасце да изазову врење, потенцирају одређене мирисне састојке шљивовице и спрече стварање непожељних састојака, као код наших спонтаних врења. Ломе се копља око тога која ракија даје боље мирисе, али ја сам ипак склон нашим спонтаним врењима - казао је Бранко Поповић.
Производњу
ракије у Немачкој сматрају привилегијом. Сваки произвођач, пре него што почне да пече ракију мора да плати држави порез за алкохол и то 1.022 евра за 200 литара. То су велике паре, сматра Поповић, и тиме тамо не може свако да се бави. Закон налаже да комина пре почетка врења треба да садржи 4,5 одсто алкохола. Често се дешава да је тај садржај много већи, међутим држава неће то да опорезује. Опорезује само законски део, оно преко, што произвођач добије је чист ћар.
Коначно,
каже Поповић - Немци пију безбојне ракије јер им је храстовина скупа и немају је, али им се свиђа како наша изгледа. Труде се да у њима сачувају примарни
мирис и држе се правила: "Похвали ракију - добићеш пријатеља за цео живот, покуди - стећи ћеш непријатеља".
М.С.А.
ДАНИ
МЕДА И ЦВЕЋА
У
организацији
Друштва пчелара "Чачанска пчела" на Градском тргу, у петак и суботу, одржана је традиционална манифестација " Дани меда и цвећа" која има изложбени и продајни карактер. Покровитељ изложбе била је Скупштина општине.
Као
и сваке године у ово доба, 42 медара из Чачка и најпознатијих пеларских региона Србије два дана на Градском тргу продавали су мед и друге пчелиње производе. На два штанда могла је да се набави и опрема за пчеларење и све врсте цвећа расадничара из љига и Аца Николића из Доње Трепче. Виђени су ретки примерци собног и балконског цвећа,
као што је дипладенија, коју је Николић први пут изложио и четинари за уређење зелених површина.
Квалитетан
багремов мед коштао је од 250 до 300 динара, док се саксија хризантема продавала по цени од 200 до 300 динара.
Србија
годишње произведе око 6.000 тона меда, међутим временски услови ове године условили су да производња буде умањена 20 до 30 одсто.
М.С.А.
X Општинска
изложба приплодних говеда сименталске расе
ГЕНЕТСКИ
ПОТЕНЦИЈАЛ
Пољопривредна
станица "Овчар", "Сувоборкоп", Ветеринатска станица Чачак, Приватна ветеринарска станица "Ветал" из Доње Горевнице, Савет "Купусијаде" и Центри за развој села Мрчајевци, Заблаће и Трбушани организовали су на"Купусијади", прошлог викенда у Мрчајевцима, у оквиру ИИ Пољопривредног сајма X Општинску изложбу приплодних говеда сименталске расе.
Награђене
су три катеорије грла: приплодне краве сименталске расе, првотелке и стеоне јунице. У оквиру сваке категорије награђено је по једно шампионско грло и три пратиље. Власницима шампионских грла припала је новчана награда од 50.000 динара и робна награда фирми које су излагале на сајму.
Шампионску
титулу понели су: у категорији приплодне краве - грло ЗЛАТА,
одгајивача Радована Вујовића из Трнаве, у категорији првотелке - грло РАЈНА, власника Јовице Савића из Рожаца и у категорији стеоне јунице - грло БРЕНА, власништво Милана Гојковића из Горње Трепче.
По
речима Мирослава Јаћимовића, директора Пољопривредне станице "Овчар", значај
ове изложбе је у томе што пољопривредни произвођачи могу видети и упоредити генетски потенцијал грла са којима располажу произвођачи овог краја.
М.С.А.
Државни
секретар Министарства пољопривреде најавио да ће Уредба о
забрани извоза житарица ускоро бити укинута
ШТЕТА
ОД СУШЕ 30 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА
Министарство
пољопривреде,
Шумарства и водопривреде проценило је да штета у приносу житарица у Србији од овогодишње суше износи око 30 милијарди динара.
Државни
секретар министарства Милан Петровић рекао је на изложби приплодних говеда сименталске расе у Мрчајевцима новинарима да је суша највише утицала на принос кукуруза, соје и пшенице и навео да Министарство припрема низ мера које би требало да помогну пољопривредним произвођачима да превазиђу штету, као што су разни видови ослобађања пореза за ову годину.
Он
је најавио да ће Уредба Владе Србије о забрани извоза житарица, која је донета крајем јула, ускоро бити укинута, али да ће Влада морати да донесе нова решења којима ће заштитити домаћу производњу и потрошаче и истакао да држава мора да има резерве до наредне бербе житарица.
Петровић
је оценио да је доношење такве уредбе било неопходно јер је у јулу извезено 138 хиљада тона пшенице, што је три пута више него за целу прошлу годину и да се наставило са таквим извозом пољопривредни произвођачи би остали без залиха сточне хране за зиму.
Забраном
извоза житарица произвођачи нису оштећени, сматра Петровић, јер је цена пшенице тренутно 15 динара, а може
се очекивати да до краја године буде око 20, што је највећа цена за ову житарицу за последњих неколико деценија.
- Иако
је сушна година очекујемо извоз од 1,5 милијарди долара. Ове године суфицит је остварен једино у пољопривреди од пола милијарде долара. То је за Србију добро, али мало. Наш циљ је да аграрни извоз наредних година достигне три милијарде долара - казао је Петровић.
М.С.А.
Статистика
КОЛИКО
ПРОИЗВОДИМО, ИЗВОЗИМО,
ТРОШИМО
У
Србији у последњих деценију и по број грла стоке опада за два до три одсто годишње, па је и производња меса смањена са 600 хиљада на 450 хиљада тона.
Становништво
Србије просечно годишње троши око 36 килограма меса, што је упола мање него у ЕУ, где је просечна потрошња меса 86,7 килограма по становнику и по потрошњи меса само је Албанија иза наше земље, саопштено је недавно у Привредној комори Србије.
У
укупној сточарској производњи Србије говедарство учествује са око 38 одсто, а у производњи меса са 21,4 одсто. Србија је 1990. године имала више од 2,1 милион грла, а 2006. године само 1,1 милион.
Србија
је имала квоту за годишњи извоз 10 хиљада тона јунећег меса у ЕУ, али она никада није била испуњена. Највише јунетине је извезено 2005. године - 1.370 тона. Ове године је квота смањена на 8.700 тона, али ћемо извести највише око 2 хиљаде тона јунетине, јер немамо довољно јунади у тову, процењују у Привредној комори Србије.
Тржишту
ЕУ лане је недостајало 300 хиљада тона јунетине, у наредних шест до седам година недостајаће око 600 хиљада, а у ПКС у томе виде шансу Србије да наредних 30 до 50 година снабдева тржиште ЕУ јунетином.
У
Србији има око 1.5 хиљада кланица, што је много и за домаће и извозне потребе, а само пет кланица има дозволе за извоз меса у ЕУ.
Сваке
године се закоље и преради 200 хиљада говеда, 1,5 милиона товљеника, 30 хиљада оваца и коза, четири хиљаде коња и више десетина милиона живине.
М.С.А.
Израелски
Конзорцијум
"ВиталЕл"
улаже у тов јунади у Србији
СРБИЈА
ТОВИ ЗА ИЗРАЕЛ
Задружни
савез Рашког, Расинског и Моравичког округа потписао је недавно Меморандум о сарадњи са представницима израелског Конзорцијума "ВиталЕл" уговор који ће пољопривредницима три округа омогућити да у наредном периоду за познатог купца утове до милион грла стоке. Тов првог турнуса од 5.000 грла требало би да почне већ 1. октобра, а за пар месеци број грла у тову за Израелце могао би бити дуплиран.
Александар
Негојевић, председник Задружног савеза за Рашки, Моравички и Расински округ каже да су израелске компаније заинтересоване за ревитализацију комплетне српске привреде, како би се наш сељак оспособио да производи за страног купца.
- Интересовање
фармера за тов јунади је велико - каже Нагојевић. Пријаве још увек пристижу у Задружни савез, а тов би требало да почне већ 1. октобра.
Сарадња
са Израелцима заснована је искључиво на комерцијалној основи. Фармери посредством Задруге добијају телад, храну, ветеринарску заштиту и осигурање стоке. Израелски услови у ветерини су много строжији од европских, тако да ће, уколико сарадња заживи, већ идуће године овде бити саграђена кланица.
Председник
Задружног савеза три округа каже да Израелци размишљају и о изградњи млекаре за производњу млека у праху, јер је то берзански производ, јако тражен у свету у кондиторској индустрији.
Задругарство
је осамдесетих година било у експанзији, подсећа Негојевић. Имали смо велике квоте и велики извоз живе стоке у Италију и Шпанију. Данас у ова три округа има 138 задруга, од којих функционише 80.
Сточни
фонд у Србији је десеткован. Измењена је демографска слика села у односу на период пре 20 година, а у селима постоји велики број објеката који су својевремено
саграђени средствима "Зеленог плана" и нису у употреби, и нови објекти који се такође не користе. Све су то Израелци уочили и проценили да имају рачуна да овде улажу. Уколико сарадња уроди плодом, у наредних пет година из централне Србије могло би да се извезе милион закланих јунади,
сматра Нагојевић.
М.С.А.
ПОГОДНОСТ
Председник
Удружења одгајивача говеда Моравичког округа "Градина" Драган Николић сматра да сточари нису спремни за овако строге критеријуме, али је за њих погодност да је купац и инвеститор.
- Неће
им бити потребни банкарски кредити и имаће сигуран пласман свог производа, и сигурно је да ће у овом послу наћи интерес. То већ зависи од способности самих фармера да се организују и задруга и удружења који буду носиоци производње за познатог купца, по познатим критеријумима, што је најбитније. Тамо где знате купца, знате шта жели и како жели, лако вам је да производите.
ЗАВРШНА
СВЕЧАНОСТ
28. - 29. септембар, Заблаће
Субота
14.00 Етно
поставка у порти цркве
15.00 Отварање
изложбе гастрономских специјалитета
16.00 Спортска
такмичења
17.00 Дегустација
изложених специјалитета
Недеља
13.00 Изложба
и дегустација гастрономских специјалитета - такмичење
14.00 Спортска
такмичења
19.00 Проглашење
победника у категоријама: печење, сатараш и јела од паприке
